Калкулисање азилима

Калкулисање азилима је пежоративни израз за праксу неких избеглица да подносе захтев за азил у неколико држава или траже да поднесу захтев у одређеној држави након што су путовали кроз друге државе.^[1] Користи се углавном у контексту Европске уније и Шенгенске зоне.^[2] Избеглице и тражиоци азила су заштићени међународном конвенцијом према принципу који утврђује да држава не може приморати некога ко тражи уточиште да се врати у земљу порекла ако постоји вероватноћа да ће та особа тамо бити прогањана. Даблинска конвенција која покрива Европску унију предвиђа да се тражиоци азила враћају у земљу у којој је први пут забележен њихов улазак у унију и где су им први пут узети отисци прстију. Други циљ ове политике је да спречи континуирани трансфер тражилаца азила између земаља које покушавају да натерају друге да их прихвате.^[3][4] Један од циљева Полицијске и правосудне сарадње у кривичним стварима је спречавање калкулисања азилима.^[5]

Право Европске уније, према Даблинској конвенцији, захтева да тражиоци азила имају захтев за азил регистрован у првој земљи у коју стигну^[6] и да је одлука прве земље Европске уније у којој се пријаве коначна одлука у свим земљама Европске уније. Међутим, неки тражиоци азила се жестоко опиру узимању отисака прстију и регистрацији у земљама које им нису наклоњене. На пример, неки људи траже азил у Немачкој и Шведској где се узима озбиљнији приступ социјалној и интеграцијској подршци^[7] и већа је вероватноћа да ће основна права бити испуњена.^[8] Према извештајима, неки тражиоци азила су опекли прсте како би избегли контролу евиденције отисака прстију у Италији како би могли да поднесу захтев за азил у другој земљи.^[9] Запис о отиску прста, познат као систем Eurodac, се користи за пресретање вишеструких или лажних захтева за азил.^[10]