Грчки алфабет

Грчки алфабет (грч. ) је скуп двадесет и четири слова која су коришћена за записивање грчког језика још од позног 9. или раног 8. века пре нове ере.^[1][2] Изведен је из ранијег феничанског алфабета,^[3] и био је први алфабет у ужем смислу тј. систем писања који користи посебне симболе за сваки самогласник и сугласник^[4]. Најстарије је алфабетско писмо које је у непрекидној употреби до данас. Слова су такође, почев од 2. века пре нове ере, коришћена за представљање грчких цифара. Ћирилична азбука и латинска абецеда су настале на бази грчког алфабета.^[5] Поред тога што се користи у писању грчког језика, како древних тако и модерних облика, грчко писмо у данашње време исто тако служи и као извор техничких симбола и ознака у многим доменима математике, науке и других поља.

Грчки алфабет
Тип	Алфабет
Језици	Грчки
Временски период	~800. п. н. е. до садашњости
Породица	египатски хијероглифи прото-синаитски алфабет феничански алфабет грчки алфабет
Дечији систем	Готски алфабет Глагољица Ћирилица Коптски алфабет Јерменски алфабет Стари италички алфабет Латиница
Правац	слева надесно
ISO 15924	Grek, 200
Уникод назив	Greek

У својим класичним и модерним формама, алфабет има 24 слова, уређена од алфа до омега. Као и латиница и ћирилица, грчко писмо је имало само једну форму сваког слова. У њему је развијена дистинкција величине слова између мале и велике форме паралелно са латинским током модерне ере.

Звучне вредности и конвенционалне транскрипције за нека од слова се разликују између античке и модерне грчке употребе, јер се изговор грчког знатно променио између 5. века п. н. е. и данашњице. Модерни и антички грчки користе различите дијакритике. Традиционална ортографија, која је коришћена за антички грчки и понекад за модерни грчки, има мноштво дијакритика, као што су акцентне ознаке за стављање нагласка (политоника), ознаке дисања за присуство и одсуство иницијалног звука, и јотни подскрипти за крајњи звук. У модерном грчком спеловању, ортографија је била поједностављена до монотонског система, који користи само два дијакритика: акутни нагласак и дијарезу.

Таблица грчког алфабета — новогрчка

Слово	Име			Глас		Латиничка транслитерација		Феничко слово[6]
	старогрчки[7]	новогрчки[8]		старогрчки	новогрчки	старогрчки	новогрчки
Α α	ἄλφα	άλφα	Алфа	[] []	[]	a	a	alef
Β β	βῆτα	βήτα	Бета (вита)	[]	[]	b	v	beth
Γ γ	γάμμα	γάμμα, γάμα	Гама	[]	[], []	g	gh, g	gimel
Δ δ	δέλτα	δέλτα	Делта	[]	[]	d	dh, d	daleth
Ε ε	εἶ, ἒ ψιλόν	έψιλον	Епсилон	[]	[]	e	e	he
Ζ ζ	ζῆτα	ζήτα	Зета (зита)	[], []	[]	z	z	zayin
Η η	ἦτα	ήτα	Ета (ита)	[] ([])	[]	e, ē	i	heth
Θ θ	θῆτα	θήτα	Тета (тита)	[]	[]	th	th	teth
Ι ι	ἰῶτα	ιώτα	Јота	[], []	[], []	i, ī	i	yodh
Κ κ	κάππα	κάππα	Капа	[]	[], []	k	k	kaf
Λ λ	λάβδα, λάμβδα	λάμδα	Ламбда	[]	[]	l	l	lamedh
Μ μ	μῦ	μι	Ми	[]	[]	m	m	mem
Ν ν	νῦ	νι	Ни	[]	[]	n	n	nun
Ξ ξ	ξεῖ, ξῖ	ξι	Кси	[]	[]	ks	ks	samekh
Ο ο	οὖ, ὂ μικρόν	όμικρον	Омикрон	[]	[]	o, ŏ	o	ayin
Π π	πεῖ, πῖ	πι	Пи	[]	[]	p	p	pe
Ρ ρ	ῥῶ	ρω	Ро	[], []	[]	r	r	res
Σ σ, ς	σῖγμα	σίγμα	Сигма	[]	[]	s	s	sin
Τ τ	ταῦ	ταυ	Тау (таф)	[]	[]	t	t	taw
Υ υ	ὗ, ὓ ψιλόν	ύψιλον	Ипсилон	[], [], []	[]	u, y	y	waw
Φ φ	φεῖ, φῖ	φι	Фи	[]	[]	ph, f	f
Χ χ	χεῖ, χῖ	χι	Хи	[], []	[], []	kh, ks	h
Ψ ψ	ψεῖ, ψῖ	ψι	Пси	[]	[]	ps	ps
Ω ω	ὦ, ὦ μέγα	ωμέγα	Омега	[]	[]	o, ō	o	ayin

Звучне вредности

Главни чланак: Грчка ортографија

За више информација погледајте: Начини артикулације

У античком и модерном грчком, слова грчког алфабета имају прилично стабилно и конзистентно мапирање симбола и звукова, што чини изговор речи углавном предвидивим. Античко грчко спеловање је генерално било блиско фонемско. За знатан број слова, звучне вредности се знатно разликују између античког и модерног грчког, пошто је њихов изговор следио сет систематских фонолошких померања која су утицала на језик у његовим посткласичним ступњевима.^[9]

Међу консонантним словима, сва слова која означавала звучне плозивне консонанте () и аспиратне плозиве () у античком грчком означавају кореспондирајуће фрикативне звукове у модерном грчком.

	Бивши звучни плозиви			Бивши аспирати
	Слово	Античко	Модерно	Слово	Античко	Модерно
Лабијално	Β β			Φ φ
Дентално	Δ δ			Θ θ
Дорсално	Γ γ		~	Χ χ		~

Међу самогласничком симболима, звучне вредности модерног грчког одражавају радикално поједностављивање самогласничког система пост-класичног грчког, спајајући вишеструке раније дистинктне самогласничке фонеме у знатно мањи број. То је довело до тога да неколико група самогласничких слова у данашње време означава идентичне звуке. Модерна грчка ортографија остаје доследна историјском спеловању у већини тих случајева. Консеквентно, спеловање речи у модерном грчком често није предвидиво из самог изговора, док је обрнуто мапирање, од правописа до изговора, обично редовно и предвидиво.

Следећа самогласничка слова и диграфи су укључени у спајања:

Слово	Античко	Модерно	Слово	Античко	Модерно
Η η		>	Ω ω		>
Ι ι	()		Ο ο
ΕΙ ει			Ε ε		>
Υ υ	() >		ΑΙ αι
ΟΙ οι	>
ΥΙ υι	>

Говорници модерног грчког типично користе исто, модерно мапирање симбола и звукова за грчки у свим историјским ступњевима. У другим земљама, студенти античког грчког често користе различите конвенционалне апроксимације историјских звуковних система у изговору античког грчког.

Диграфи и комбинације слова

Неколико словних комбинација има специјалне конвенционалне звучне вредности различите од оних у њиховим појединачним компонентама. Међу њима је неколико диграфа самогласничких слова који су раније представљали дифтонге али су сад монофтонговани. Поред горе поменута четири (⟨ει, αι, οι, υι⟩), постоји такође ⟨ου⟩, који се изговара . Антички грчки дифтонзи ⟨αυ⟩, ⟨ευ⟩ и ⟨ηυ⟩ се изговарају , и у модерном грчком. У неким окружењима они су сведен на , и респективно.^[10] Модерне грчке комбинације сугласника ⟨μπ⟩ и ⟨ντ⟩ означавају и (или и ) респективно; ⟨τζ⟩ означава и ⟨τσ⟩ означава . Осим тога, у античком и модерном грчком, слово ⟨γ⟩, пре неког другог веларног сугласника, означава веларни назал ; стога се ⟨γγ⟩ и ⟨γκ⟩ изговарају као ⟨ng⟩. По аналогији са ⟨μπ⟩ и ⟨ντ⟩, ⟨γκ⟩ се исто тако користи за . Такође постоје комбинације ⟨γχ⟩ и ⟨γξ⟩.

Комбинација	Изговор	Звучни изговор
⟨αυ⟩
⟨ευ⟩
⟨ηυ⟩
⟨μπ⟩
⟨ντ⟩
⟨τζ⟩
⟨τσ⟩

Романизација

Главни чланак: Романизација грчког

Постоји много различитих метода представљања грчког текста или грчких имена у латиничном писму. Форма у којој се класична грчка имена конвенционално приказивана у енглеском језику је проистекла из начина на који су грчке позајмљене речи биле инкорпорисане у латински у античком добу. У том систему, ⟨κ⟩ је замењено са ⟨c⟩, дифтонзи ⟨αι⟩ и ⟨οι⟩ су приказани као ⟨ae⟩ и ⟨oe⟩ (или ⟨æ,œ⟩) респективно; а ⟨ει⟩ и ⟨ου⟩ су поједностављени до ⟨i⟩ и ⟨u⟩ респективно. У модерној научној транслитерацији старогрчког језика, ⟨κ⟩ се обично приказује као ⟨k⟩, а самогласничке комбинације ⟨αι, οι, ει, ου⟩ као ⟨ai, oi, ei, ou⟩ респективно. Слова ⟨θ⟩ и ⟨φ⟩ се генерално приказују као ⟨th⟩ и ⟨ph⟩; ⟨χ⟩ као било ⟨ch⟩ или ⟨kh⟩; и на почетку речи ⟨ρ⟩ као ⟨rh⟩.

За модерни грчки постоји више различитих транскрипционих конвенција. Оне се међусобно знатно разликују, у зависности од њихове намене, у погледу тога колико близу оне остају у односу на конвенционалне словне кореспонденције транскрипционих система базираних на античком грчком, и у ком степену оне стреме било прецизној слово-за-слово транслитерацији или фонетички базираној транскрипцији. Стандардизоване формалне транскрипционе системе су дефинисали Међународна организација за стандардизацију (као ),^[11] Група експерата Уједињених нација о географским називима,^[12] Библиотека конгреса,^[13] и други.

Таблица грчког алфабета — нумеричка

Слова која следе нису део стандардног грчког алфабета, али су коришћена у пре-класичним временима у појединим дијалектима. Слова стигма, копа и сампи су такође коришћена и за бележење грчких цифара.

Слово	Феничанско слово	Име			Транслитерација	Глас
			другогрчко	првогрчко
Ϛ ϛ[14]		Стигма	–	στῖγμα	st
Ϙ ϙ[15], Ϟ ϟ[16]	Qoph	Копа	ϙόππα	κόππα	q
Ͳ ͳ[17], Ϡ ϡ[18]	Tsade	Сампи	–	σαμπῖ	ss	, ,

Таблица грчког алфабета — застарела

Слово	Феничанско слово	Име			Транслитерација	Глас
			старогрчко	новогрчко
Ϝ ϝ[19], Ͷ ͷ[20]	Вав	Дигама	ϝαῦ	δίγαμμα	w
Ͱ ͱ[21]	Heth	Хета	ήτα	ήτα	h
Ϻ ϻ[22]	Tsade	Сан	ϻάν	σάν	s
Ϸ ϸ[23]	Tsade	Шо	–	–	š

Референце

1. The date of the earliest inscribed objects; A.W. Johnston, „The alphabet”, in N. Stampolidis and V. Karageorghis, eds, Sea Routes from Sidon to Huelva: Interconnections in the Mediterranean 2003:263-76, summarizes the present scholarship on the dating.
2. Cook 1987, стр. 9.
3. The Development of the Greek Alphabet within the Chronology of the ANE (2009)
4. Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 978-0-631-21481-6. (језик: енглески)
5. Coulmas 1996. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFCoulmas1996 (help)
6. Fischer 2004, стр. 90
7. Woodard 2008, стр. 15–17
8. Holton, Mackridge & Philippaki-Warburton 1998, стр. 31
9. Horrocks 2006, стр. 231–250
10. Additionally, the more ancient combination ⟨ωυ⟩ or ⟨ωϋ⟩ can occur in ancient especially in Ionic texts or in personal names.
11. ISO (2010). „ISO 843:1997 (Conversion of Greek characters into Latin characters)”.
12. UNGEGN Working Group on Romanization Systems (2003). „Greek”. Приступљено 15. 07. 2012.
13. „Greek (ALA-LC Romanization Tables)” (PDF). 2010.
14. Stigma, Nick Nicholas' Home Page(језик: енглески)
15. Koppa, Nick Nicholas' Home Page(језик: енглески)
16. Numeric Koppa, Nick Nicholas' Home Page(језик: енглески)
17. Sampi, Nick Nicholas' Home Page(језик: енглески)
18. Numeric Sampi, Nick Nicholas' Home Page(језик: енглески)
19. Digamma, Nick Nicholas' Home Page(језик: енглески)
20. Pamphylian Digamma, Nick Nicholas' Home Page(језик: енглески)
21. Heta, Nick Nicholas' Home Page(језик: енглески)
22. San, Nick Nicholas' Home Page(језик: енглески)
23. Sho, Nick Nicholas' Home Page(језик: енглески)

Литература

• Fischer, Steven Roger (2004). A history of writing. Reaktion Books. стр. 90.
• (језик: енглески) N. e A. Humez (1981). Alpha to omega: the life & times of the Greek alphabet. ed. Godine, Boston. ISBN 978-0-87923-377-8.
• (језик: енглески) L. Hamilton Jeffery (1990). The local scripts of archaic Greece: a study of the origin of the Greek alphabet and its development from the eighth to the fifth centuries B.C.. ed. Clarendon Press, Oxford. ISBN 978-0-19-814061-0.
• M. S. Makratis, ур. (1996). Greek letters: from tablets to pixels. ed. Oak Knoll Press. ISBN 978-1-884718-27-4.
• Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 978-0-631-21481-6. (језик: енглески)
• H. Hansen e G. Quinn (1992). Greek: An Intensive Course. ed. Fordham University Press. ISBN 978-0-8232-1663-5.
• B. B. Powell (1996). Homer and the Origin of the Greek Alphabet. ed. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58907-9.
• Cook, B. F. (1987). Greek inscriptions. University of California Press/British Museum.
• Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 978-0-631-21481-6.
• Daniels, Peter T; Bright, William (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press.
• Elsie, Robert (1991). „Albanian Literature in Greek Script: the Eighteenth and Early Nineteenth-Century Orthodox Tradition in Albanian Writing” (PDF). Byzantine and Modern Greek Studies. 15 (20). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 04. 2020. г. Приступљено 10. 03. 2010.
• Hinge, George (2001). Die Sprache Alkmans: Textgeschichte und Sprachgeschichte (Ph.D.). University of Aarhus.
• Holton, David; Mackridge, Peter; Philippaki-Warburton, Irini (1998). Grammatiki tis ellinikis glossas. Athens: Pataki.
• Horrocks, Geoffrey (2006). Ellinika: istoria tis glossas kai ton omiliton tis. Athens: Estia. [Greek translation of Greek: a history of the language and its speakers, London 1997]
• Johnston, A. W. (2003). „The alphabet”. Ур.: Stampolidis, N.; Karageorghis, V. Sea Routes from Sidon to Huelva: Interconnections in the Mediterranean 16th – 6th c. B.C. Athens: Museum of Cycladic Art. стр. 263—276.
• Kristophson, Jürgen (1974). „Das Lexicon Tetraglosson des Daniil Moschopolitis”. Zeitschrift für Balkanologie. 10: 4—128.
• Liddell, Henry G; Scott, Robert (1940). A Greek-English Lexicon. Oxford: Clarendon.
• Macrakis, Stavros M. (1996). „Character codes for Greek: Problems and modern solutions”. Ур.: Macrakis, Michael. Greek letters: from tablets to pixels. Newcastle: Oak Knoll Press. стр. 265.
• Mazon, André; Vaillant, André (1938). L'Evangéliaire de Kulakia, un parler slave de Bas-Vardar. Bibliothèque d'études balkaniques. 6. Paris: Librairie Droz. — selections from the Gospels in Macedonian.
• Miletich, L. (1920). „Dva bŭlgarski ru̐kopisa s grŭtsko pismo”. Bŭlgarski starini. 6.
• Murdoch, Brian (2004). „Gothic”. Ур.: Murdoch, Brian; Read, Malcolm. Early Germanic literature and culture. Woodbridge: Camden House.
• Peyfuss, Max Demeter (1989). Die Druckerei von Moschopolis, 1731—1769: Buchdruck und Heiligenverehrung in Erzbistum Achrida. Wiener Archiv für Geschichte des Slawentums und Osteuropas. 13. Böhlau Verlag.
• Sims-Williams, Nicholas (1997). „New Findings in Ancient Afghanistan – the Bactrian documents discovered from the Northern Hindu-Kush”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2007. г.
• Swiggers, Pierre (1996). „Transmission of the Phoenician Script to the West”. Ур.: Daniels; Bright. The World's Writing Systems. Oxford: University Press. стр. 261—270.
• Stevenson, Jane (2007). „Translation and the spread of the Greek and Latin alphabets in Late Antiquity”. Ур.: Kittel, Harald; . Translation: an international encyclopedia of translation studies. 2. Berlin: de Gruyter. стр. 1157—1159.
• Thompson, Edward M. (1912). An introduction to Greek and Latin palaeography. Oxford: Clarendon.
• Woodard, Roger D. (2008). „Attic Greek”. Ур.: Woodard, Roger D. The ancient languages of Europe. Cambridge: University Press. стр. 14–49.

Спољашње везе