Ђорђо Ђулио Кловио (итал. ; Грижане, 1498 – Рим, 5. јануар 1578), или Јурај Јулије Кловић, био је илуминатор, минијатуриста и сликар.
Рођен у Краљевини Хрватској. Највише је радио у ренесансној Италији.[1] Сматра се највећим илуминатором италијанске високе ренесансе, и вероватно последњим веома значајним уметником у дугој традицији илуминираног рукописа, пре неких модерних препорода.
Биографија
Ђулио Кловио је рођен у Грижанама, селу у Краљевини Хрватској (данашња Хрватска),[2] Потекао је из хрватске породице.[3][4]
Не зна се где се рано школовао, али је можда у младости учио уметност код монаха у Ријеци.[5]
Преселио се у Италију са 18 година и почео је да живи у домаћинству кардинала Марина Гриманија, где се школовао за сликара. Између 1516. и око 1523. Кловио је можда живео са Марином у резиденцији његовог стрица, кардинала Доменика Гриманија, у Риму.[6] Кловио је студирао код Ђулија Романа током овог периода.[7] Студирао је и код Ђиролама даи Либрија.
Док је био штићеник кардинала Доменика Гриманија, Кловио му је гравирао медаље и печате, као и неке илуминиране књиге.
До 1524. године Кловио је био у Будиму, на угарском двору краља Лајоша II, за кога је насликао „Пресуду Париза“ и „Лукрецију“. Након Лајошеве смрти у Мохачкој бици, Кловио је отпутовао у Рим где је наставио своју каријеру.[8]
После 1527. године посетио је неколико манастира. Кловио се 1534. вратио у домаћинство кардинала Марина Гриманија.[8] Годину дана касније Кловио је можда следио Марина када је он именован за папског легата у Перуђи. Сматра се да је Кловио радио на илустрацијама за Соанов рукопис који је написао Марино Гримани отприлике у то време. Кловио се вероватно вратио у Рим крајем 1538. када се зна да се сусрео са писцем Франсиском де Оландом.[6]
Кловио је касније постао члан породице Алесандра Фарнезеа са је остао повезан до своје смрти. Током свог времена са Фарнезом, Кловио је створио једно од својих ремек-дела, Фарнезеове часове. Друга позната дела из овог периода укључују илустрације за Towneley Lectionary.[9]
Од 1551. до 1553. Кловио је радио у Фиренци. За то време насликао је минијатуру Елеоноре од Толеда (Енглеска, приватна колекција).[10]
Контакт са другим уметницима
Кловио је био пријатељ много млађег Ел Грека, прослављеног грчког уметника са Крита Ираклиона, који је касније радио у Шпанији, током Ел Грекових раних уметничких година у Риму. Греко је насликао два портрета Кловија.
Питер Бројгел Старији био је лични пријатељ Ђулија Кловија[2] и боравио је са Кловијем у Риму током његовог путовања по Италији 1553.[11] Бројгел је насликао мали медаљон који приказује бродове у олуји на Кловијовој минијатури Последњег суда (Њујоршка јавна библиотека).[12] Шест Бројелових слика поменутих у Кловијевом тестаменту је нестало.[тражи се извор]
Дела
Soane Manuscript
Кловио је илумисао Коментар Марина Гриманија на посланицу Светог Павла Римљанима . Ово дело се сада налази у Музеју сер Џона Соуна у Лондону. Коментар се састоји од 130 велума. Укључене су две велике минијатуре, као и богато украшени бордури. Минијатуре приказују обраћење светог Павла.[13][14]
Towneley Lectionary
Towneley Lectionary се сада налази у њујоршкој јавној библиотеци и вероватно је припадао кардиналу Алесандру Фарнезеу. Коришћен је током богослужења, књига је садржала шест величанствених минијатура на целој страници насупрот минијатурних приказа јеванђелиста. Илустрације су представљале одломке Светог писма.[15]
Colonna Missal
Ово дело се сада налази у библиотеци Џона Рајландса у Манчестеру.[16] Мисал Колона је направљен за кардинала Помпеа Колона. Било је неких дебата о идентитету уметника. Неки су мисал приписали Рафаелу (око 1517). Такође је сугерисано да дело може припадати Винценцију Раимондију.[17] Сада се генерално приписује Кловију.[18][19]
Остало
Британска библиотека поседује његових дванаест једностраних минијатура на тему победа цара Карла V,[20] и још једну књигу коју је првобитно наручио кардинал Марино Гримани а која укључује четири његове минијатуре.[21]
Ватиканска библиотека има рукописни живот Фредерига III ди Монтефелтра, војводе од Урбина, који је Кловио богато илустровао. Друге илустрације чувају се у библиотекама у Бечу, Њујорку, Минхену и Паризу, као и у многим приватним колекцијама. Велика изложба његових радова одржана је 2012. у Кловићевим дворима, уметничкој галеријиу Загребу која је названа по њему.[22]
Ђулио Кловио је преминуо у Риму 5. јануара 1578. године. Његова гробница се налази у базилици Сан Пиетро ин Винцоли, цркви у којој се налази Микеланђелов познати рад Мојсије.
Наслеђе
Данас се у Италији и Хрватској слави његов рад. Он је јавно наводио да је хрватског идентитета.[3][4] Ипак, већи део свог живота је радио у Италији па се због тога сматра италијанским сликаром.[23]
Галерија
Статуа у Дривенику
Биста у парку Зрињевац, Загреб
Споменик у Грижанама
Статуа испред Галерије Кловићеви двори, Загреб
.JPG)
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
