Ерих Менделсон ( ; Аленштајн, 21. март 1887 — Сан Франциско, 15. септембар 1953) био је познати немачки архитекта присталица генерације експресионизма и органске архитектуре који је реализовао тип незаевисне архитектуре коју је презентирао на грађевинама најме робних кућа, административних зграда и фабрика.[1]
| Ерих Менделсон | |
|---|---|
 Erich Mendelsohn | |
| Датум рођења | 21. март 1887. |
| Место рођења | Аленштајн, Немачко царство |
| Датум смрти | 15. септембар 1953. (66 год.) |
| Место смрти | Сан Франциско, САД |
Биографија
Родио се у граду Аленштајну у Источној Пруској[2] (данас је то Пољска) 1887. године и јеврејског је порекла.[3] Био је пето од шесторо деце; мајка му је била Ема Естер (рођена Јаруславски), шеширџија, а отац Давид је био трговац.[2][4] Средњу школу-хуманистичку гимназију завршио је у родном граду и наставио је студиј у Берлину а 1906. године је почео студиј економије на универзитету у Минхену. 1809. је почео са студијем архитектуре на техничком универзитету у Берлину и након две године прешао је на универзитет у Минхену где је свој студиј архитектуре завршио 1912. године. У минхену је био под утицајем Теодора Фишера чије је стварање било под утицајем неокласицизма и сецесије а затим је дошао у дотицај са експресионистички оријентисаним архитектима из групе „Der Braue Reiter“ и „Die Brücke“.
Од 1912. до 1914. и радио је као независан архитекта у Минхену. Године 1915. се оженио са Луис Мас.[5] Добри односи са познатим људима помогли су Менделсону. Посредством супруге срео је Херберта Фројндлиха заступника директора института за физикалну хемију и електрохемију. Саградио је 1921. године за институт астрофизичку опсерваторију у којој је требало да буде простор у којем би се оверавала Ајнштајнова теорија релативности позната под именом Ајнштајнова кула у Постдаму. Концепција је изведена из концепција решења из доба после Првог светског рата, а објекат је најзначајније остварење пројеката грашевина хетерогених облика, који су у та времена сматрани утопијама и остајали су у већини на папиру као неостварена дела и његова ваљкаста целина објекта подсећа на особине аеродинамичких возила.[6] Даља грађевина је била шеширџиска творница у Лукенвалду.
Током 1924. године био је учесник у оснивању прогресивне архитектонске групе „Die Ring“ скупа са познатим архитектима Лудвиг Мис ван дер Рое и Валтер Гропијусом и његова следећа фаза је била јако успешна и стварао је у Европи скупа са Ле Корбизијеом и даљим познатим архитектима са којима је допринео и развоју совијетске архитектура.
Године 1933, због наступа антижидовских и антисемитских тенденција, емигрирао је у Енглеску.[7] Његова имовина је припала нацистима и био је искључен из списка Немачке архитектонске уније и из Пруске академије уметности. У Енглеској је сарађивао са Сергејом Хермајефом и пројектовао је и серију зграда за Палестину.
Од 1941. године живео у САД са новим именом Ерик и предавао на Универзитету Беркли. Године 1945. трајно се населио у Сан Франциску где је до конца живота посветио пројектима јеврејске заједнице.
Филозофија
Менделсонова основна филозофија која је произашла из првих искустава из експресионизма био је динамизам. Овај правац је презентирао архитектонску мисао која је била веома лична а његов део архитектонског стваралаштва је одвођен из романтичког симболизма док је последња фаза његовог стваралаштва била већ много линеарнија.
Архитектонска каријера
Крајем 1918. године, по повратку из Првог светског рата, успоставио је праксу у Берлину. Ајнштајнтурм и фабрика шешира у Лукенвалд су успоставили његову репутацију. Фабрика шешира је пуштена у рад 1921. године, Менделсонов дизајн је укључивао четири производне хале, котао, турбину, две капије и халу за фарбање. Хала за фарбање постала је препознатљива карактеристика фабрике, зграда је обликована са модерном вентилационом хаубом која је избацивала отровне паре које се користе у процесу бојења. Структура је чак иронично подсећала на шешир.[8]
Још 1924, Wasmuths Monatshefte für Baukunst (серија месечних часописа о архитектури) издала је књижицу о његовом раду. Исте године, заједно са Лудвиг Мис ван дер Роеом и Валтером Гропијусом, био је један од оснивача прогресивне архитектонске групе познате као Дер Ринг. У његовој пракси радило је чак четрдесетак људи, међу њима као приправник Јулије Посенер, касније историчар архитектуре. Менделсонов рад је обухватио конзумеризам Вајмарске републике, посебно у његовим радњама: најпознатија од који је робна кућа Шокен. Ипак, био је заинтересован и за социјалистичке експерименте у СССР-у, где је 1926. године (заједно са старијим архитектом овог пројекта, Хиполитом Претром) пројектовао Фабрику текстила Црвене заставе. Његове новинске канцеларије Мосхаус и биоскоп Универзум такође су имали велики утицај на арт деко и Стримлајн модерну.
Године 1926, on je купио стару вилу, а 1928. пројектовао је Рупенхорн, од близу 4000 m², који је породица користила две године касније. Са скупом публикацијом о свом новом дому, коју је између осталих илустровао Амеде Озанфан, Менделсон је постао предмет зависти.
Менделсон је дуго познавао Хајма Вајцмана, каснијег председника Израела. Почетком 1934. почео је да планира у Вајцманово име низ пројеката у Палестини током британског мандата. Године 1935, отворио је канцеларију у Јерусалиму и планирао јерусалимске камене зграде у интернационалном стилу које су у великој мери утицале на локалну архитектуру.[9] Године 1938, распустио је своју канцеларију у Лондону. У исто време он и његова супруга су добили британско држављанство и он је променио име у „Ерик”; ново држављанство им је такође омогућило да издају гаранције и тако доведу друге чланове породице у Британију.[10] Менделсон је у Палестини саградио многе данас познате зграде: Вајцманову кућу и три лабораторије на Вајцмановом институту за науку, Англо-палестинску банку у Јерусалиму, болницу Хадаса на планини Скопус, болницу Рамбам у Хаифи и друге.
Од 1941. до своје смрти, Менделсон је живео у Сједињеним Државама и предавао на Калифорнијском универзитету у Берклију. Све до краја Другог светског рата његове активности су биле ограничене његовим имиграционим статусом на предавања и публикације. Међутим, он је такође служио као саветник владе САД. На пример, 1943. године сарађивао је са Америчком армијом и Стандард Ојлом како би изградио „Немачко село“, скуп реплика типичних немачких радничких стамбених насеља, што је било од кључног значаја за стицање знања и искуства неопходног да се изврши бомбардовање Берлина.[11] Године 1945, успоставио се у Сан Франциску. Од тада до своје смрти 1953. године предузимао је разне пројекте, углавном за јеврејске заједнице.
Дело
- Хала за Херманову шеширџиницу у Лукенвалду (1919. – 1920)
- Ајнштајнова кула у Постдаму (1920. – 1921.зграда, 1921. – 1924. техничка опремљеност)
- Кућа Мосе – преградња канцеларије и штампарије Рудолфа Моса (1921. – 1923)
- Робна кућа Шокен у Нирнбергу (1925. – 1926)
- Текстилна фабрика у Петрограду (1926)
- Доградња и преградња робне куће у Дуисбургу (1925. – 1927)
- Робна кућа Шокен у Штутгарту (1923. – 1928)
- Изложбени павиљон за Рудолфа Моса (1928)
- Вога комплекс и универзум- биоскоп, Берлин (1925. – 1931)
- Робна кућа Шокен у Кеминцу (1927. – 1930. )
- Лична вила у Берлину (1928. – 1930. )
- Кућа Колумбус у Берлину (1928. – 1932. )
- Жидовски омладински центар у Есену (1930. – 1933. )
- Павиљон „The De La Warr, Bexhill – on – Sea“ Сусекс (1934. )
- „Cohen House, Chelsea“, Лондон (1934. – 1936. )
- Вила Ваицман Реховот (Израел) (1935. – 1936. )
- Универзитет у Јерузалиму (1934. – 1940. )
- Синагога „B'Nai Amoona“ (данас центар креативне уметности), Универзитетски град- Мисури (1946. – 1950. )
Библиографија
- Erich Mendelsohn: Amerika. Bilderbuch eines Architekten (1976) Berlin: Nachdruck Da Capo Press, 0-306-70830-2
- Erich Mendelsohn: Rußland – Europa – Amerika. Ein architektonischer Querschnitt. (1929) Berlin
- Erich Mendelsohn: Neues Haus – Neue Welt. Mit Beiträgen von Amédée Ozenfant und Edwin Redslob (1932) Berlin. Reprinted, with an afterword by Bruno Zevi (1997) Berlin
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
