![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/6n-graf.svg/langsr-640px-6n-graf.svg.png&w=640&q=50)
Дискретна математика
Проучавање дискретних математичких структура / From Wikipedia, the free encyclopedia
Дискретна математика је област математике која проучава структуре које су у својој основи дискретне у смислу да не подржавају или не захтевају појам континуалности.[1][2] Већина ако не сви објекти који се проучавају у дискретној математици су пребројиви скупови, попут целих бројева, коначних графова, и формалних језика.[3][4] Дискретна математика је добила на значају у протеклих неколико деценија услед својих примена у рачунарству. Концепти и нотације из дискретне математике су корисни за изучавање и описивање објеката или проблема у области рачунарских алгоритама и програмских језика. Неке од области чијим изучавањем се бави дискретна математика су: релације, функције, Булова алгебра, групе и групоиди, прстени и поља, полиноми, комплексни бројеви, конструкција поља, системи линеарних једначина, матрице и детерминанте.[5][6]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/6n-graf.svg/320px-6n-graf.svg.png)
У универзитетским наставним плановима и програмима, „Дискретна математика“ се појавила током 1980-их, у почетку као курс за подршку рачунарству; њен садржај је у то време био донекле насумичан. Наставни план и програм се након тога развио у сарадњи са напорима и у курс који је у основи намењен развоју математичке зрелости код студената прве године; стога је то данас предуслов за математичке смерове и на неким универзитетима.[7][8] Појавили су се и неки уџбеници дискретне математике за средњошколски узраст.[9] На овом нивоу, дискретна математика се понекад посматра као припремни курс, слично предкалкулусу у овом погледу.[10]