кубизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
кубизам (фр. ), иновативан покрет модерне уметности који је постао доминантан облик авангардног сликарства и вајарства у Паризу пре Првог светског рата. Поред пресудног утицаја на ликовне уметности, снажно је утицао на развој дизајна и, у одређеној мери, на архитектуру. Кубизам је био сложен феномен и укључивао је не само нови стил, већ како је изразио један од његових водећих представника Хуан Грис, „кубизам је нови начин представљања света”.
Напуштајући перспективу и идеју посматрања предмета из једног фиксног угла и, у мањој мери, једног момента у времену, што је још од ренесансе била доминанта европског сликарства, кубисти су обрнули метод академског илузионизма „увођењем вишеструких тачки погледа на предмет, ломљењем облика и двосмисленим просторним односима у својим сликама, потпуно збуњујући очекивања посматрача”. Преуређивање и расипање простора и облика, значило је да се слику више не може видети као прозор у одређени свет, већ сада као једну вештачку структуру којом је створен уметников субјективни одговор на свет: слика је одједном постала ствар дводимензионалне композиције уместо тродимензионалне сликовне илузије. Кубизам је имао пресудан утицај за настанак апстрактног сликарства.[1][2]