![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/World_relief_map_with_isopachs_of_crustal_thickness.jpg/640px-World_relief_map_with_isopachs_of_crustal_thickness.jpg&w=640&q=50)
Континентална кора
From Wikipedia, the free encyclopedia
Континентална кора је слој магматских, седиментних и метаморфних стена које изграђују континенте и подручја плитког морског дна близу обале, која се називају шелфови. Овај слој се обично назива СиАл зона, због тога што има фелзични, гранитни састав, за разлику од океанске коре, која се назива СиМа због мафичног, односно базалтног састава. С обзиром на промену брзине сеизмичких таласа, сматра се да на одређеној дубини континентална кора поседује веома слична физичка својства као и океанска кора. Ова линија промене брзине сеизмичких таласа назива се Конрадов дисконтинуитет.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/World_relief_map_with_isopachs_of_crustal_thickness.jpg/320px-World_relief_map_with_isopachs_of_crustal_thickness.jpg)
С обзиром на то да се углавном састоји од гранитоидних стена, континентална кора има густину око 2,7 g/cm³ и мање је густине од мафичног материјала који изграђује мантл (чија је густина око 3,3 g/cm³). Такође, континентална кора има мању густину од океанске коре (чија је густина око 2,9 g/cm³), али је значајно дебља. Њена дебљина варира од 25 до 70 километара, док је просечна дебљина океанске коре око 7–10 . Континентална кора изграђује око 40% Земљине површине.[1] Такође, 70% укупне запремине Земљине коре чини континентална кора.[2]