Континент

Континент (лат. , „држати заједно“) је велика континуална маса тла на планети Земљи. Не постоји један стандард који дефинише континент, и различите културе и научне дисциплине имају различите листе онога што они сматрају континентима. Уопштено, континент мора бити велик, и имати геолошки јасне границе. Док неки сматрају да постоји само 4 или 5 континената, уобичајено је прихваћено да их постоји 6 или 7. У редоследу од највећег по величини до најмањег, они су: Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Антарктик, Европа, и Аустралија.^[1]

Анимирана, бојом кодирана мапа која приказује различите континенте и регионе. У зависности од конвенције и модела, неки континенти могу бити консолидовани или подељени: на пример, Евроазија је најчешће подељена на Азију и Европу (црвене нијансе), док се Северна и Јужна Америка понекад препознају као један Амерички континент (зелене нијансе).

Свет је сравњен у Димаксионску мапу при развијању у икосахедронску мрежу са готово суседним копненим масама

Две најчешће дилеме у листи континената су да ли Европа и Азија треба да буду разматрани као два континента или је у питању Евроазија, и да ли су Северна Америка и Јужна Америка два континента или је то један континент по имену Америка. Неколицина географа предлаже груписање Европе, Азије и Африке у континент по имену Еврафразија.

Континенти су понекад концептуално подељени тако да чине „суперконтиненте“ или подељени на „потконтиненте“. Ови термини су још непрецизније дефинисани од појма континент. Геолошки гледано континенти се углавном подударају са областима континенталне коре који се налазе на континенталним плочама. Међутим неке области континенталне коре су региони покривени водом који се обично не укључују у списак континената. Подручје под називом Зеландија је једно такво подручје.

Острва се обично сматрају деловима континента којима су најближа. „Океанија“ понекад означава и Аустралију и Пацифичка острва, укључујући Нови Зеланд. По другом тумачењу, Аустралија је континент за себе док Пацифичка острва нису део тог континента.

Дефиниције и примене

По конвенцији, „континенти се сматрају великим, континуираним, дискретним масама земље, идеално одвојеним пространим водама“.^[2] Неколико од седам конвенционално признатих континената нису дискретне копнене масе које су потпуно одвојене водом. Критеријум „велика“ доводи до произвољне класификације: Гренланд, са површином површине 2.166.086 km² (836.330 sq mi) сматра се највећим острвом на свету, док се Аустралија, на 7.617.930 km² (2.941.300 sq mi) се сматра најмањим континентом.

Веће копнене површине Земље имају обале на јединственом, континуираном Светском океану, који је подељен на неколико главних океанских компонената континентима и разним географским критеријумима.^[3][4]

Опсег

Најрестриктивније значење термина континент је да је то континуирана^[5] копнена површина, при чему морске обале и копнене границе сачињавају руб континента. У том смислу термин континентална Европа (која се понекад у Британији назива „Континентом”) се користи за означавање главног копненог дела Европе, чиме се искључују острва као што су Велика Британија, Ирска, Малта и Исланд, а термин континентална Аустралија се односи на копнени део Аустралије, без Тасманије и Нове Гвинеје. Слично томе, континенталне Сједињене Државе сачињава 48 суседних држава и дистрикт Колумбија у централној Северној Америци, као и Аљаска на северозападном делу континента (мада су та два дела раздвојена Канадом), док се искључују Хаваји, Порторико, и Гвам.

Са тачке гледишта геологије или физичке географије, континент се може проширити изван граница непрекидне суве земљишне површине, како би се укључиле плитке, потопљене суседне области (континентални праг)^[6] и острва на прагу (континентална острва), јер су она структурни део континента.^[7]

Из ове перспективе, руб континенталног прага је права ивица континента, пошто обале варирају са променама нивоа мора.^[8] У том смислу острва Велике Британије и Ирске су део Европе, док Аустралија и острво Нова Гвинеја заједно чине континент.

Мапа острвских земаља: те државе су често географски групишу са суседним континенталним масама.

Као културна творевина, концепт континента може да прелази преко континенталног прага и да обухвата океанска острва и континенталне фрагменте. У том смислу, Исланд се сматра делом Европе, а Мадагаскар делом Африке. Екстраполирајући овај концепт до његовог екстрема, поједини географи групишу Аустралијску континенталну плочу са острвима у Пацифику у један континент звани Океанија. Овим се дели целокупна копнена површина Земље на континенте или квази-континенте.^[9]

Сепарација

Главни чланак: Границе између Земљиних континената

Види још: Списак трансконтиненталних земаља

Идеални критеријум према коме је сваки континент засебна копнена маса се обично не примењује дословно због историјских конвенција. Од седам континената који су у највећој мери глобално прихваћени, само су Антарктик и Аустралија комплетно одвојени од других континената океаном. Неколико континената није дефинисано у виду апсолутно раздвојених копнених целина већ као „више или мање дискретне земљишне масе”.^[10] Азија и Африка су спојени путем Суецког земљоуза, а Северна и Јужна Америка путем Панамског земљоуза. У оба случаја, нема комплетне сепарације тих копнених маса путем воде (не узимајући у обзир Суецки канал и Панамски канал, који су уски и плитки, као и вештачки направљени). Оба ова земљоуза су веома уска у поређењу са већинским деловима копнених површина које уједињују.

Северна Америка и Јужна Америка се третирају као засебни континенти у моделу седам континената. Међутим, они се исто гледају као један континент познат као Америке. Такво гледиште је било широко заступљено у Сједињеним Државама до Другог светског рата, а и даље је превалентно у неким азијским моделима шест континената.^[11] Ово остаје заједничка визија у латиноамеричким земљама, Шпанији, Португалији, Француској, Италији и Грчкој, где се у школама предаје као један континент.

Критеријум дискретне копнене масе у потпуности се занемарује ако се континуална копнена маса Евроазије класификује као два одвојена континента: Европу и Азију. Физиографски, Европа и Јужна Азија су полуострва евразијске копнене масе. Међутим, Европа је широко прихваћена као континент са њеном релативно великом површином од 10.180.000 km² (3.930.000 sq mi), док се Јужна Азија, са мање од половине те површине, сматра потконтинентом. Према једном алтернативном гледишту, у геологији и географији, Евроазија је један континент у шестоконтинентном погледу на свет. Неки сматрају раздвајање Евроазије у Азију и Европу последицом преосталог евроцентризма: „У погледу физичке, културне и историјске разноврсности, Кина и Индија су упоредиве са целокупном европском копненом масом, не са појединачним европских земљама. [...].”^[12] Међутим, из историјских и културних разлога, поглед на Европу као посебан континент наставља се у неколико категоризација.

Ако се континенти дефинишу стриктно као дискретне копнене целине, које обухватају сва додирна копнена тела, тада Африка, Азија и Европа формирају један континент који се може назвати Афро-Евроазијом. Ово производи модел четири континента који се састоји од Афро-Евроазије, Америке, Антарктика и Аустралије.

Кад су нивои мора били нижи током плеистоценских ледених доба, веће области континенталних прагова су биле изложене као копно, формирајући копнене мостове. Током тих периода Аустралија и Нова Гвинеја су биле један, континуирани континент. Слично томе, Америке и Афро-Евроазија су биле спојене Беринговим копненим мостом. Остала острва попут Велике Британије су била спојена са главном копненом масом континената. У то време постојала су само три дискретна континента: Афро-Евроазија-Америка, Антарктика и Аустралија-Нова Гвинеја.

Неки системи дефинисања континената

Модели
Мапа на којој су бојом означени различити континенти. Сличне нијансе приказују области које се могу консолидовати или поделити.
Четири континента[13]	Африка-Евроазија			Америка		Антарктик	Аустралија/Океанија
Пет континената	Африка	Aзија	Европа	Америка		—	Аустралија/Океанија
	Африка	Евроазија		Америка		Антарктик	Аустралија/Океанија
Шест континената[14][15][16]	Африка	Азија	Европа	Америка		Антарктик	Аустралија/Океанија
	Африка	Евроазија		Северна Америка	Јужна Америка	Антарктик	Аустралија/Океанија
Седам континената [16][17][18][19][20][21]	Африка	Азија	Европа	Северна Америка	Јужна Америка	Антарктик	Аустралија/Океанија

• Модел седам континената се обично предаје у школама у Кини, Индији, Пакистану, Филипинима, делу западне Европе и већини енглеског говорног подручја, укључујући Аустралију^[22] и Уједињено Краљевство.^[23]
• Модел шест континената са комбинованом Евроазијом се углавном користи у Русији, источној Европи, и Јапану.
• Модел шест континената са комбинованим Америкама се обично користи у Француској и њеним бившим колонијама, Италији, Португалији, Шпанији,^[24] Румунији, Латинској Америци,^[24] и Грчкој.^[14]
  • Модел пет континената настаје из овог модела искључивањем Антарктика као ненасељеног. То се користи, на пример у Уједињеним нацијама^[25] и у Олимпијској повељи^[26] у њеном опису олимпијске заставе.

Термин Океанија се односи на групу острвских земаља и територија у Тихом океану, заједно са континентом Аустралија.^[14][18] Тихоокеанска острва са везама за друге друге континенте (као што су Јапан, Хаваји или Ускршње острво) се обично групишу с тим континентима уместо са Океанијом. Овај термин се користи у неколико различитих континенталних модела уместо Аустралије.

Геологија

Током 20. века, геолози су прихватили теорију да се континенти померају на површини планете током времена. Овај процес се назива тектоника плоча.

Површина Земље се тренутно састоји од седам великих и бројних мањих тектонских плоча које се померају и сударају и таквим померањима је дошло и до данашњег изгледа континената.

Рељеф континената

У рељефу континената издвајају се три основне групе облика. Прва група представљена је узвишењима (позитивни облици), друга група заравнима а трећа група су улегнућа (негативни облици). Због тога се у макро рељефу континената издвајају три основне категорије облика: висије, низије и котлине. Ова класификација облика рељефа заснива се претежно на њиховом тектонском пореклу.

Висије су пространа узвишења у рељефу Земљине површине, која су више или мање рашчлањена, а одликују се знатним апсолутним и релативним висинама. То су масиви издигнути тектонским покретима а обликовани потоњим ерозивним процесима. Типске висије у Азији су Иранска и Јерменска. Иранска висија захвата површину од 2,7 милиона km². Ове висије издигнуте су током терцијара и квартара.

Висије се у морфолошком погледу могу поделити на висоравни и планине. Висоравни су заправо уравњене висије. Оне представљају простране заравни у високим планинским регионима које су мало дисециране и рашчлањене ерозијом. Могу се поделити на структурне (нпр. висораван у којој је усечен кањон Колорада), вулканске (нпр. северозападни део висоравни Декан) и ерозивне. Висоравни мањих димензија називају се платоима. Платои су заравни уоквирене дубоко усеченим долинама.

Планине су, за разлику од висоравни, пространа узвишења стрмих страна, различитог облика и правца пружања, која се одликују јако рашчлањеним и дисецираним рељефом. Постоје генетска и стадијално-еволутивна класификација планина. У морфометријском погледу оне се могу поделити на ниске (са апсолутном висином од 200–700 m), средње високе (700–2000 m) и високе (преко 2000 m апсолутне висине).

Низије су пространи уравњени делови Земљине површине који се одликују малим апсолутним и релативним висинама. Највећа низија на Земљи је Амазонска низија, чија површина достиже 7 милиона km². Изразите низије Европе су Источноевропска, Холандско-белгијска, Панонска итд. У Азији су то Бенгалска и Гангешка. Мање низије у рељефу Земљине површине називају се равницама. Равнице су заравни које нису морфолошки индивидуалисане и изразито ограничене планинским странама. Према структури, генези и морфолошкој еволуцији деле се на структурне, ерозивне и акумулативне.

Котлине су удубљења мањег или већег пространства која се одликују пространим уравњеним дном у виду равница, а морфолошки су изразито индивидуалисане и јасно ограничене планинама. Према начину постанка деле се на тектонске и ерозивне.^[27]

Давање назива

• Под Африком се у прошлости подразумевао само данашњи Тунис. Она је од стране Римљана тако прозвана по племену Афри из околине Картагине.
• Америка је по предлогу Мартина Валдземилера добила име по Америгу Веспучију, који је кратко након Кристифора Колумба пловио источном обалом Јужне Америке.
• Антарктик (лат. ) је названа по грчком ἀνταρκτικός („супротно од Арктика“). Назив ἀρκτις такође долази из грчког речника и значи медвед ἀρκτός би онда значило „Земља медведа“.
• Азија (лат. ) је појам из асирског језика = „излазак сунца“ или „исток“.
• Аустралија води своје име од латинског израза = „Јужна земља“.
• Европа је можда добила свој назив од грчког = „Вечерња земља“.

Насељеност континената

Област континент (km²) Африка-Евроазија 84 360 000 Евроазија 53 990 000 Азија 43 810 000 Америка 42 330 000 Африка 30 370 000 Северна Америка 24 490 000 Јужна Америка 17 840 000 Антарктик 13 720 000 Европа 10 180 000 Океанија 9 010 000 Аустралија-Нова Гвинеја 8 500 000 Аустралија 7 600 000

Популација континент процењена популац. 2002 процената Африка-Евроазија 5 400 000 000 86% Евроазија 4 510 000 000 72% Азија 3 800 000 000 60% Африка 890 000 000 14% Америка 886 000 000 14% Европа 710 000 000 11% Северна Америка 515 000 000 8% Јужна Америка 371 000 000 6% Океанија 35 800 000 0.6% Аустралија-Нова Гвинеја 30 000 000 0.5% Аустралија 20 000 000 0.3% Антарктик 1 000 0.00002%

Према овој процени броја становништва на свету је 2002. године живело укупно 6 321 900 000 људи.

Референце

1. „Continents: What is a Continent?”. National Geographic. Архивирано из оригинала 29. 06. 2009. г. "Most people recognize seven continents—Asia, Africa, North America, South America, Antarctica, Europe, and Australia, from largest to smallest—although sometimes Asia and Europe are considered a single continent, Eurasia."
2. Lewis & Wigen 1997, стр. 21.
3. "Ocean Архивирано на сајту (26. јануар 2011)". Columbia Encyclopedia (2006). New York: Columbia University Press. Приступљено 20 February 2007.
4. "Distribution of land and water on the planet Архивирано 2008-05-31 на сајту ." UN Atlas of the Oceans Архивирано 2008-09-15 на сајту (2004). Приступљено 20 February 2007.
5. "continent n. 5. a." (1989) Oxford English Dictionary, 2nd edition. Oxford University Press ; "continent¹ n." (2006) The Concise Oxford English Dictionary, 11th edition revised. (Ed.) Catherine Soanes and Angus Stevenson. Oxford University Press; "continent¹ n." (2005) The New Oxford American Dictionary, 2nd edition. (Ed.) Erin McKean. Oxford University Press; "continent [2, n] 4 a" (1996) Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. ProQuest Information and Learning ; "continent" (2007) Encyclopædia Britannica. Приступљено 14 January 2007, from Encyclopædia Britannica Online.
6. "continent [2, n] 6" (1996) Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. ProQuest Information and Learning. "a large segment of the earth's outer shell including a terrestrial continent and the adjacent continental shelf"
7. Monkhouse, F. J.; Small, John (1978). A Dictionary of the Natural Environment. London: Edward Arnold. стр. 67-68. ISBN 9780713159578. „structurally it includes shallowly submerged adjacent areas (continental shelf) and neighbouring islands”
8. Ollier, Cliff D. (1996). Planet Earth. In Ian Douglas (Ed.), Companion Encyclopedia of Geography: The Environment and Humankind. London: Routledge, p. 30. "Ocean waters extend onto continental rocks at continental shelves, and the true edges of the continents are the steeper continental slopes. The actual shorelines are rather accidental, depending on the height of sea-level on the sloping shelves."
9. Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), стр. 40: "The joining of Australia with various Pacific islands to form the quasi continent of Oceania ... " harv грешка: no target: CITEREFLewis_&_Wigen,_The_Myth_of_Continents1997 (help)
10. Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), стр. 35. harv грешка: no target: CITEREFLewis_&_Wigen,_The_Myth_of_Continents1997 (help)
11. Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), Chapter 1: "While it might seem surprising to find North and South America still joined into a single continent in a book published in the United States in 1937, such a notion remained fairly common until World War II. [...] By the 1950s, however, virtually all American geographers had come to insist that the visually distinct landmasses of North and South America deserved separate designations." harv грешка: no target: CITEREFLewis_&_Wigen,_The_Myth_of_Continents1997 (help)
12. Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), стр. ?. harv грешка: no target: CITEREFLewis_&_Wigen,_The_Myth_of_Continents1997 (help)
13. R. W. McColl, ур. (2005). „continents”. Encyclopedia of World Geography. 1. Facts on File, Inc. стр. 215. ISBN 9780816072293. Приступљено 26. 06. 2012. „And since Africa and Asia are connected at the Suez Peninsula, Europe, Africa, and Asia are sometimes combined as Afro-Eurasia or Eurafrasia.”
14. Older/previous official Greek Paedagogical Institute 6th grade Geography textbook (at the Wayback Machine), 5+1 continents combined-America model; Pankosmios Enyklopaidikos Atlas. CIL Hellas Publications. стр. 30. ISBN 978-84-407-0470-2., page 30, 5+1 combined-America continents model; Neos Eikonographemenos Geographikos Atlas, Siola-Alexiou, 6 continents combined-America model; Lexico tes Hellenikes Glossas. Papyros Publications. ISBN 978-960-6715-47-1., lemma continent (epeiros), 5 continents model; Lexico Triantaphyllide online dictionary, Greek Language Center (Kentro Hellenikes Glossas), lemma continent (epeiros), 6 continents combined-America model; Lexico tes Neas Hellenikes Glossas, G.Babiniotes, Kentro Lexikologias (Legicology Center) LTD Publications. Bampiniōtēs, Geōrgios (2002). Λεξικό της νέας ελληνικής γλώσσας με σχόλια για τη σωστή χρήση των λέξεων: ερμηνευτικό, ετυμολογικό, ορθρογραφικό, συνωνύμων, αντιθέτων, κυρίων ονομάτων, επιστημονικών όρων, ακρωνυμιών. Κέντρο Λεξικολογίας. ISBN 978-960-86190-1-2., lemma continent (epeiros), 6 continents combined-America model
15. "Continent Архивирано 2007-02-02 на сајту ". The Columbia Encyclopedia Архивирано 2002-02-05 на сајту . 2001. New York: Columbia University Press - Bartleby.
16. "Continent". Encyclopædia Britannica. 2006. Chicago: Encyclopædia Britannica, Inc.
17. World, National Geographic - Xpeditions Atlas. 2006. Washington, DC: National Geographic Society.
18. The World - Continents Архивирано 2006-02-21 на сајту , Atlas of Canada
19. The New Oxford Dictionary of English. New York: Oxford University Press. 2011.
20. "Continent Архивирано на сајту (28. октобар 2009)". MSN Encarta Online Encyclopedia 2006.. 2009-10-31.
21. "Continent". McArthur, Tom, ed. 1992. The Oxford Companion to the English Language. New York: Oxford University Press; p. 260.
22. „F-10 Curriculum Geograph”. Australian Curriculum, Assessment, and Reporting Authority. Архивирано из оригинала 24. 03. 2014. г.
23. „National curriculum in England: geography programmes of study”. UK Department for Education.
24. „Real Academia Española”. Lema.rae.es. Приступљено 30. 09. 2013.
25. „United Nations Statistics Division- Standard Country and Area Codes Classifications (M49)”. unstats.un.org. Приступљено 09. 11. 2016.
26. „Preamble” (PDF). Olympic Charter. International Olympic Committee. 08. 12. 2014. стр. 10. Приступљено 07. 08. 2015. „the five interlaced rings, which represent the union of the five continents”
27. Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

Литература

• Monkhouse, F. J.; Small, John (1978). A Dictionary of the Natural Environment. London: Edward Arnold. стр. 67-68. ISBN 9780713159578. „structurally it includes shallowly submerged adjacent areas (continental shelf) and neighbouring islands”
• Lewis, Martin W.; Wigen, Kären E. (1997). The Myth of Continents: a Critique of Metageography. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-20742-4.

Спољашње везе

• „Continent”. (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.