![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Charles_Darwin_01.jpg/640px-Charles_Darwin_01.jpg&w=640&q=50)
Чарлс Дарвин
британски биолог, природњак и геолог / From Wikipedia, the free encyclopedia
Чарлс Роберт Дарвин (енгл. ; Шрузбери, 12. фебруар 1809 — Даун, 19. април 1882) је био британски биолог, природњак и геолог,[1] који је поставио темеље модерне теорије еволуције по којој се сви животни облици развијају путем природне селекције.[2][3] Утврдио је да су све животне врсте произашле током времена из заједничког претка,[2] и у заједничкој публикацији са Алфредом Раселом Валасом увео је своју научну теорију да је тај образац гранања еволуције произашао из процеса који је он називао природном селекцијом, у коме је борба за опстанак имала сличан ефекат вештачкој селекцији која се примењује при селективном узгоју.[3]
Чарлс Дарвин | |
---|---|
![]() Чарлс Дарвин 1869. | |
Датум рођења | (1809-02-12)12. фебруар 1809. |
Место рођења | Шрузбери, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 19. април 1882.(1882-04-19) (73 год.) |
Место смрти | Даун, Уједињено Краљевство |
Образовање | Христов колеџ, University of Edinburgh Medical School, Shrewsbury School, Универзитет у Единбургу |
Потпис | ![]() |
Дарвин је објавио своју теорију еволуције са уверљивом евиденцијом у својој књизи О пореклу врста из 1859. године, превазилазећи научно одбијање ранијих концепта трансмутације врста.[4][5] До 1870-их, научна заједница и знатан део јавног мњења су прихватили еволуцију као чињеницу. Међутим, многи су фаворизовали алтернативна објашњења и тек је након појаве модерне еволуционе синтезе у периоду од 1930-их до 1950-их остварен шири консензус у коме је природна селекција основни механизам еволуције.[6][7] У модификованом облику, Дарвиново научно откриће је уједињавајућа теорија наука о животу, која објашњава разноврсност живота.[8][9]
Дарвиново рано интересовање за природу довело је до занемаривања медицинског образовања на универзитету у Единбургу; уместо чега се ангажовао у истраживању морских бескичмењака. Студије на универзитету у Кембриџу (Христов колеџ) оснажиле су његову страст за природним наукама.[10][11] Његово петогодишње путовање на ХМС Биглу успоставило га је као еминентног геолога чије опсервације и теорије су подржавале Чарлс Лајелове униформистичке идеје, а објављивањем журнала путовања је стекао славу популарног аутора.[12]
Заинтригиран географском дистрибуцијом дивљих животиња и фосила које је сакупио током путовања, Дарвин је почео са детаљним испитивањима и 1838. године је произвео теорију природне селекције.[13] Мада је он дискутовао о својим идејама са неколико природњака, његова екстензивна истраживања су захтевала време и његов геолошки рад је добијао приоритет.[14] Он је писао своју теорију 1858. године кад је од Алфреда Расела Валаса добио есеј којим је описана иста идеја, што је подстакло непосредну заједничку публикацију њихових теорија.[15] Дарвинов рад је успоставио еволуционарно наслеђивање са модификацијом као доминантно научно објашњење диверзификације у природи.[6] Године 1871 изучавао је људску еволуцију и полни одабир у раду , чему је следио рад (1872). Његова истраживања биљки су објављена у серији књига, и у његовој финалној књизи, (1881), у којој је изучавао глисте и њихов утицај на земљиште.[16][17]
Дарвин се сматра једном од најутицајнијих личности у људској историји,[18] и одата му је почаст сахрањивањем у Вестминстерској опатији.[19]