Ћелија (биологија)
основна јединица грађе и функција свих живих бића / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ћелија (лат. , с значењем „мали простор“)[1] је основна јединица грађе и функције свих живих бића сем вируса. Скуп ћелија сличног или истог изгледа, ембрионалног порекла и функције назива се ткиво.[2] Наука која проучава ћелију назива се цитологија, док се наука која се бави проучавањем ткива назива хистологија.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Ћелија | |
---|---|
Идентификатори | |
MeSH | D002477 |
TH | H1.00.01.0.00001 |
FMA | 686465 |
Анатомска терминологија |
У ћелији се налазе органска и неорганска једињења. Од неорганских једињења најзаступљенији су вода и соли. Од органских једињења у ћелији се налазе угљени хидрати(шећери) масти(липиди), протеини(беланчевине) и нуклеинске киселине(ДНК и РНК). Сва органска једињења садрже угљеник.
Ћелије се састоје од цитоплазме(која може бити у гел или сол форми)окружене су мембраном(семипермеабилна,фосфолипидног двослоја,прожета протеинима који су интегрисани)која садржи многе биомолекуле као што су протеини и нуклеинске киселине[3]Организми се могу поделити на једноћелијске (који се састоје од једне ћелије,једна ћелија=организам; попут бактерија) или вишећелијске (свака ћелија има своју функцију,као што су биљке и животиње). Док број ћелија у биљкама и животињама варира од врсте до врсте, човек садржи више од 10 билиона (1012) ћелија.[2] Већина биљних и животињских ћелија је видљива под микроскопом, са димензијама између 1 и 100 микрометара.[4]
Реч ћелија први пут је употребио Роберт Хук 1665. године, који је назвао биолошку јединицу по њеној сличности са ћелијама у којима су живели монаси у манастирима.Он је проучавао ћелије плуте.[5][6] Ћелијска теорија, коју су развили 1839. Матијас Шлајден и Теодор Шван, наводи да се сви организми састоје од једне или више ћелија, да су ћелије фундаменталне јединице структуре и функције у свим живим организмима, да су све ћелије произашле из постојећих ћелија, и да све ћелије садрже наследне информације неопходне за регулацију ћелијских функција и за пренос информација на следећу генерацију ћелија.[7] Ћелије су се појавиле на Земљи пре више од 3,5 милијарди година.[8][9][10]
Упознавање грађе и функције ћелије представља основу за свако дубље проучавање у биологији и медицини. Резултати проучавања ћелије доприносе познавању и нормалног и патолошког стања организма.