![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8e/Austroasiatic-en.svg/langsr-640px-Austroasiatic-en.svg.png&w=640&q=50)
Аустроазијски језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аустроазијски језици су велика језичка породица распрострањена у Југоисточној Азији и раштрканим заједницама у источној Индији и Бангладешу. Префикс аустро у латинском значи југ, дакле ради се о језицима са југа Азије. Њима се служи око 95 милиона људи.[2]
Кратке чињенице Аустроазијски језици, Географска распрострањеност ...
Аустроазијски језици | |
---|---|
Аустроазијски | |
Географска распрострањеност | Југоисточна и Јужна Азија |
Језичка класификација | Једна од примарних светских језичких породица |
Прајезик | Протоаустроазијски |
Подподела |
|
ISO 639-5 | aav |
Глотолог | aust1305[1] |
![]() Распрострањеност аустроазијских језика |
Затвори
Лингвисти сматрају да аустроазиски језици поникли из овог региона, док су остали језици који се ту данас говоре (индоевропски, таи-кадаи, дравидски и сино-тибетански) резултат каснијих миграција.
Аустроазијски језици се традиционално деле у две групе: мон-кмер језици Југоисточне Азије и североисточне Индије и мунда језици источне и централне Индије, делова Бангладеша и острва Никобари. Укупно их има 151, од којих 132 припада мон-кмер групи, док је 19 језика у групи мунда.