Аустријско-пруски рат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аустријско-пруски рат (у Немачкој познатији као Немачки рат ( ), Седмонедељни рат, Немачки грађански рат, Рат за уједињење и Рат браће ( )) је рат који је вођен 1866. између Аустријског царства и његових немачких савезника са једне стране, и Пруске, њених немачких савезника и Италије са друге стране. У процесу уједињења Италије овај рат је назван „Трећим италијанским ратом за независност“.
Аустријско-пруски рат | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Битка код Садове | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Аустријско царство Саксонија Баварска Баден Виртемберг Хановер Хесен Хесе-Касел Ројс Сакс-Мајнинген Шаумбург-Липе Насау |
Пруска Либек | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Вилхелм I Ото фон Бизмарк | |||||||
Јачина | |||||||
600.000 Аустријанаца и немачких савезника |
500.000 Пруса и немачких савезника 300.000 Италијана | ||||||
Жртве и губици | |||||||
Аустрија: преко 71.000[1] | 37.000 мртвих и рањених (Немци и Италијани) |
Последица овог рата била је доминација Пруске у Немачкој конфедерацији на рачун Аустрије, што је био велики корак ка будућем уједињењу Немачке. Ово је такође ојачало италијански сан за уједињењем. Рат је утицао и на Краљевство Хановер којом су владали енглески племићи. Наиме, током рата Хановер је уједињен са Пруском, а њени владари су изгубили титуле (неки су још увек користили своја немачка звања све до 1918).