From Wikipedia, the free encyclopedia
Алфа Кентаури или или Толиман је најсјајнија звезда у сазвежђу Кентаур (), које је видљиво од јануара до јула, а кулминира током априла и није видљиво са северне полулопте на географским ширинама већим од 30°. Алфа Кентаур је Земљи најближа звезда, после Сунца.
Алфа Кентаури АБ је најсветлија звеза видљива с леве стране, која формира трозвездани систем са Проксима Кентаури, заокруженом црвено. Најсветлији звездани систем са десне стране је Бета Кентаури. | |
Опсервациони подаци Епоха J2000.0 Равнодневница J2000.0 | |
---|---|
Сазвежђе | Кентаури |
Алфа Кентаури A | |
Ректасцензија | 14h 39m 36.49400s[1] |
Деклинација | −60° 50′ 02.3737″[1] |
Привидна магнитуда (V) | +0.01[2] |
Алфа Кентаури Б | |
Ректасцензија | 14h 39m 35.06311s[1] |
Деклинација | −60° 50′ 15.0992″[1] |
Привидна магнитуда (V) | +1.33[2] |
Карактеристике | |
A | |
Спектрални тип | G2V[3] |
U−B индекс боја | +0.24[2] |
B−V индекс боја | +0.71[2] |
B | |
Спектрални тип | K1V[3] |
U−B индекс боја | +0.68[2] |
B−V индекс боја | +0.88[2] |
Астрометрија | |
A | |
Радијална брзина () | ±0,76 −21,4[4] |
Сопствено кретање (μ) | РА: −3679.25[1] мас/г Дек.: 473.67[1] мас/г |
Паралакса (π) | 754.81 ± 4.11[1] мас |
Растојање | 4.37[5] сг |
Апсолутна магнитуда () | 4.38[6] |
B | |
Радијална брзина () | ±1,64 −18,6[4] |
Сопствено кретање (μ) | RA: −3614.39[1] мас/г Дек.: 802.98[1] мас/г |
Паралакса (π) | 754.81 ± 4.11[1] мас |
Растојање | 4.37[5] сг |
Апсолутна магнитуда () | 5.71[6] |
Детаљи | |
Алфа Кентаури А | |
Маса | 1.100[7] M☉ |
Полупречник | ±0,0053 1,2234[8] |
Луминозност | 1.519[7] |
Површинска гравитација () | 4.30[9] цгс |
Температура | 5,790[7] K |
Металичност [] | 0.20[7] |
Ротација | ±5,9 d 22[10] |
Ротациона брзина () | ±0,7 2,7[10] |
Алфа Кентаури Б | |
Маса | 0.907[7] M☉ |
Полупречник | ±0,0037 0,8632[8] |
Луминозност | 0.5002[7] |
Површинска гравитација () | 4.37[9] цгс |
Температура | 5,260[7] K |
Металичност | 0.23[7] |
Ротација | 36[11] days |
Ротациона брзина () | ±0,8 1,1[12] km/s |
Старост | ±0,3 5,3[13] |
Орбита[14] | |
Примарна | A |
Компањон | B |
Период () | ±0,011 79,91г |
Велика полуоса (a) | ±0,022″ 17,57 |
Ексцентрицитет (e) | ±0,00076 0,5179 |
Инклинација (i) | ±0,041 79,205° |
Лонгитуда узлазног чвора (Ω) | ±0,084 204,85° |
Апсидна епоха (T) | 875,66±0,012 1 |
Аргумент перихела (ω) (секундарни) | ±0,076 231,65° |
Друге ознаке | |
Gliese 559, FK5 538, CD−60°5483, CCDM J14396-6050, GC 19728 | |
α Cen A: Rigil Kentaurus, Rigil Kent, α1 Centauri, HR 5459, HD 128620, GCTP 3309.00, LHS 50, SAO 252838, HIP 71683 | |
α Cen B: Toliman, α2 Centauri, HR 5460, HD 128621, LHS 51, HIP 71681 | |
Референтне базе података | |
AB | |
A | |
B | |
Екстрасоларна архива | data |
data | |
Енциклопедија екстрасоларних планета | data |
Иако је најближа звезда Земљи (после Сунца) тек је пета по сјају са својом привидном магнитудом 0,06, а налази се на 4,3 светлосне године од Земље. Координате Алфа Кентаура у сферном небеском екваторском координатном систему су 14 сати и 36 минута (ректасцензија) и -60°38' (деклинација). Ова звезда припада спектралној класи G2 (према Харвардској спектралној класификацији), као и Сунце.
Алфа Кентаури је тројни систем, чији члан је и Проксима Кентаури, најближа звезда Сунцу.
Извор | Паралакса () | Растојање () | Растојање () | Растојање () | Референце |
---|---|---|---|---|---|
Хендерсон (1839) | ±110 1160 | +0,09 −0,07 0,86 |
2.57 ± 0.53 | +2,8 −2,3 26,6 |
[15] |
Хендерсон (1842) | ±64 912,8 | 1.03 ± 0.15 | 3.34 ± 0.5 | +2,5 −2,2 33,8 |
[16] |
Маклир (1851) | ±34 918,7 | ±0,04 1,09 | +0,14 −0,13 3,55 |
32.4 ± 2.5 | [17] |
Моеста (1868) | ±68 880 | +0,10 −0,08 1,14 |
+0,31 −0,27 3,71 |
+2,9 −2,5 35,1 |
[18] |
Гил & Елкин (1885) | ±10 750 | ±0,018 1,333 | ±0,06 4,35 | +0,6 −0,5 41,1 |
[19] |
Робертс (1895) | ±50 710 | 1.32 ± 0.2 | 4.29 ± 0.65 | +3,3 −2,9 43,5 |
[20] |
Вули et al. (1970) | ±7 743 | ±0,013 1,346 | ±0,04 4,39 | ±0,4 41,5 | [21] |
Глис & Јахреiб (1991) | ±4,7 749,0 | ±0,008 1,335 | ±0,027 4,355 | ±0,26 41,20 | [22] |
ван Алтена et al. (1995) | ±5,4 749,9 | ±0,010 1,334 | +0,032 −0,031 4,349 |
+0,30 −0,29 41,15 |
[23] |
Периман et al. (1997) (A and B) | ±1,40 742,12 | ±0,0025 1,3475 | ±0,008 4,395 | ±0,08 41,58 | [24] |
Седерхјелм (1999) | ±1,2 747,1 | +0,0022 −0,0021 1,3385 |
±0,007 4,366 | ±0,07 41,30 | [28] |
ван Лиувен (2007) (A) | ±4,11 754,81 | ±0,007 1,325 | +0,024 −0,023 4,321 |
±0,22 40,88 | [29] |
ван Лиувен (2007) (B) | ±25,90 796,92 | ±0,04 1,25 | +0,14 −0,13 4,09 |
37.5 ± 2.5 | [30] |
(2012) | ±1,17 747,23[note 2] | ±0,0021 1,3383 | ±0,007 4,365 | ±0,06 41,29 | [31] |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.