1,4-Benzohinon

1,4-Benzohinon (para-hinon) je hemijsko jedinjenje sa formulom . U čistom stanju, on formira svetlo žute kristale sa karakterističnim iritirajućim zadahom, koji podseća na hlor, varikinu i vruću plastiku. Ovaj šestočlani prsten je oksidovani derivat 1,4-hidrohinona.^[2] 1,4-Benzohinon je multifunkcionalan: on manifestuje svojstva ketona, formirajući oksime; oksidansa, formirajući dihidroksi derivate; i alkena, jer podleže reakcijama adicije, posebno onim koje su tipične za α,β-nezasićene ketone. 1,4-Benzohinon je senzitivan na jake mineralne kiseline i alkalije, koje uzrokuju kondenzaciju i razlaganje ovog jedinjenja.

1,4-Benzohinon

Skeletal formula Space-filling model
Nazivi
naziv
Drugi nazivi -benzohinon; -hinon
Identifikacija
broj	106-51-4 Y
3D model ()	interaktivna slika interaktivna slika
	CHEBI:16509 Y
	4489 Y
	100.003.097
KEGG[1]	C00472 Y
	DK2625000
UNII	3T006GV98U Y
Svojstva
Hemijska formula
Molarna masa
Agregatno stanje	Žuta čvrsta materija
Gustina
Tačka topljenja
Tačka ključanja
Rastvorljivost u vodi	Neznatno je rastvoran
Rastvorljivost	U maloj meri se rastvara u petroleumskom etru; rastvoran je u acetonu; veoma je rastvoran u etanolu, benzenu, dietil etru
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Toksičan
R-oznake	R23/25 R36/37/38 R50
S-oznake	S26 S28 S45 S61
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	1,2-Benzohinon
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 ° [77 °], 100 ).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Priprema

1,4-Benzohinon se može pripremiti oksidacijom benzena, anilina, i hidrohinona upotrebom raznih oksidacionih agenasa. Oksidacija hidrohinona je brza i podesna, te je stoga poželjna za laboratorijske svrhe. 1,4-Benzohinon se može pripremiti iz hidrohinona putem brojnih oksidacionih metoda.^[2][3][4] Jedan takav metod koristi vodonik peroksid kao oksidaciono sredstvo i jod ili jodnu so kao katalizator, za oksidaciju u polarnom rastvaraču; e.g. izopropil alkoholu.^[5]

Reference

1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
2. Underwood, H. W. Jr.; Walsh, W. L. (1936). „Quinone”. Org. Synth. 16: 73.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза); Coll. Vol., 2, стр. 553
3. Vliet, E. B. (1922). „Quinone”. Org. Synth. 2: 85.; Coll. Vol., 1, стр. 482
4. „Synthesis of para-Benzoquinone”. erowid.org.
5. US patent 4973720, "Process for the preparation of p-benzoquinone"

Vidi još

• Tetrahidroksibenzohinon
• Benzohinontetrakarboksilna kiselina
• 1,2-Benzohinon
• Hinon
• Durohinon