From Wikipedia, the free encyclopedia
Шуштар (персијски: شوشتر; такође романизован као Shushtar и Shūshtar, и Shūstar)[2] је град и главни град округа Шуштар, провинција Хузестан, Иран.[3][4]
Шуштар شوشتر | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Иран |
Покрајина | Хузестан |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016. | 101,878 [1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 32° 01′ 28″ С; 48° 30′ 45″ И |
Временска зона | UTC+3:30, Иранско стандардно време |
Шуштар је древни град-тврђава, приближно 92 km (57 mi) удаљен од Ахваза, центра провинције. Велики део његове пољопривредне продуктивности протекао је из система за наводњавање који је био фокусиран на Банд-е Каисар, први брански мост у Ирану.[5] Градоначелник Шуштра је Ахамд Асефи.
У Еламитско време Шуштар је био познат као Адамдун. У ахеменидско време његово име је било Шуркутир. Савремено име, Шуштар, повезано је са именом другог древног града, Суза (или Шуш, на персијском изговору), и значи "већи (или бољи) од Шуша."
За време Сасанида, био је острвски град на реци Карун и изабран за летњу престоницу. Река је била усмерена кроз мост око града, док су мостови и главне капије у Шуштару изграђени на истоку, западу и југу. Неколико река у близини погодовало је проширењу пољопривреде; узгоју шећерне трске, главни усев, датира из 226. године. Систем подземних канала назван Ханат, који су реку повезивали са приватним резервоарима кућа и зграда, снабдевали су град водом за кућну употребу и наводњавање, а такође су се користили и за складиштење и снабдевање водом у време рата када су главне капије биле затворене. Трагови тих ханата се још увек могу наћи у криптама неких кућа.
Ибн Батута је посетио град приметивши: "На обе обале реке постоје воћњаци и точкови са водом, сама река је дубока и над њом, која води до капија путника, постоји мост на чамцима."[6]
Древни зидови тврђаве уништени су пред крај периода Сафавида.
Каже се да је Банд-е Каисар ("Цезарова брана") лучни мост изграђен у римском стилу (пошто су у његовој изградњи коришћени римски војници који су били заробљени) и први у држави који је био комбинован са браном.[5] Када је сасанидски шах Шапур I победио римског цара Валеријана, прича се да је наредио заробљеним римским војницима да направе велики мост и брану која се протеже на више од 500 метара.[7] Лежећи дубоко на персијској територији, грађевина која показује типичне римске грађевинске технике постала је најисточнији римски мост и римска брана.[8] Његова двострука намена снажно је утицала на иранско грађевинарство и била је кључна у развоју техника управљања водама код Сасанида.[9]
Преливна брана дугачка око 500 м изнад Каруна, иранске најисцрпније реке, била је језгро структуре историјског хидрауличног система Шуштара, великог комплекса за наводњавање из кога је Шуштар добијао своју пољопривредну продуктивност,[10] и који је проглашен светском баштином од стране УНЕСКО-а 2009. године.[11] Лучно надграђени део прелазио је преко важног пута између Пасаргада и главног града Сасанида Ктесифона.[12] Мост је много пута поправљан у исламском периоду а изашао је из употребе крајем 19. века, што је довело до дегенерације сложеног система наводњавања.[13]
Становници Шуштара, звани Шуштарис, одржавају јединствено културно наслеђе које се протеже до античких времена и персијски дијалект који се разликује од њихове групе.
Шуштарски дијалект се говори у Шуштару и персијски је дијалект.
Шуштар има врућу полусушну климу (Коппенска климатска класификација БСх) са изузетно врућим љетима и благим зимама. Падавине су веће од већине јужног Ирана, али су готово искључиво ограничене на период од новембра до априла, мада у неким случајевима могу прећи 250 милиметара (9,8 инча) месечно или 600 милиметара (24 инча) годишње.[14]
Клима Шуштар | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 28,0 (82,4) |
29,0 (84,2) |
36,0 (96,8) |
40,5 (104,9) |
46,5 (115,7) |
50,0 (122) |
53,6 (128,5) |
52,0 (125,6) |
48,0 (118,4) |
43,0 (109,4) |
35,0 (95) |
29,0 (84,2) |
53,6 (128,5) |
Максимум, °C (°F) | 17,2 (63) |
19,6 (67,3) |
24,1 (75,4) |
30,0 (86) |
37,5 (99,5) |
43,7 (110,7) |
46,0 (114,8) |
44,9 (112,8) |
41,7 (107,1) |
34,8 (94,6) |
26,2 (79,2) |
19,3 (66,7) |
32,08 (89,76) |
Просек, °C (°F) | 10,8 (51,4) |
13,2 (55,8) |
17,3 (63,1) |
22,8 (73) |
29,9 (85,8) |
35,1 (95,2) |
37,0 (98,6) |
35,8 (96,4) |
32,0 (89,6) |
25,6 (78,1) |
17,9 (64,2) |
12,5 (54,5) |
24,16 (75,48) |
Минимум, °C (°F) | 5,3 (41,5) |
6,8 (44,2) |
10,0 (50) |
14,7 (58,5) |
20,5 (68,9) |
23,8 (74,8) |
26,2 (79,2) |
25,5 (77,9) |
21,1 (70) |
16,2 (61,2) |
10,8 (51,4) |
6,8 (44,2) |
15,64 (60,15) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −9 (16) |
−4,0 (24,8) |
−2 (28) |
3,0 (37,4) |
10,0 (50) |
16,0 (60,8) |
19,0 (66,2) |
16,5 (61,7) |
10,0 (50) |
6,0 (42,8) |
1,0 (33,8) |
−2 (28) |
−9 (16) |
Количина кише, mm (in) | 100,6 (3,961) |
60,0 (2,362) |
50,2 (1,976) |
34,5 (1,358) |
9,2 (0,362) |
0,0 (0) |
0,2 (0,008) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
7,4 (0,291) |
39,1 (1,539) |
83,2 (3,276) |
384,4 (15,133) |
Дани са кишом | 9,9 | 8,1 | 8,1 | 6,5 | 3,0 | 0,0 | 0,1 | 0,0 | 0,0 | 2,1 | 6,2 | 8,0 | 52 |
Релативна влажност, % | 75 | 68 | 59 | 49 | 32 | 22 | 24 | 28 | 29 | 40 | 59 | 73 | 46,5 |
Сунчани сати — месечни просек | 131,6 | 158,4 | 192,3 | 217,7 | 272,5 | 325,6 | 322,7 | 317,0 | 291,3 | 234,8 | 158,2 | 121,9 | 2.744 |
Извор: NOAA (1961–1990) [15] |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.