Шлисељбург
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Шлисељбург (рус. ) насељено је место са административним статусом града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Кировском рејону.
Шлисељбург | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Лењинградска област |
Рејон | Кировски рејон |
Основан | 1323. |
Статус града | 1780. |
Стара имена | до 1611. Орешек до 1702. Нотебург до 1944. Шлисељбург до 1992. Петрокрепост |
Становништво | |
Становништво | |
— 2015. | 14.803 |
— густина | 925,19 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 59° 57′ 00″ С; 31° 02′ 00″ И |
Временска зона | |
Апс. висина | 15 m |
Површина | 16 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 187320 |
Позивни број | +7 81362 |
Регистарска ознака | 47 |
ОКАТО код | 41 475 |
ОКТМО код | 41 625 102 001 |
Веб-сајт | |
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 14.803 становника.
На острву наспрам греда налази се средњовековно утврђење Орешек.
Град Шлисељбург смештен је у северозападном делу Кировског рејона, на левој обали реке Неве, односно на месту где Нева започиње свој ток као отока језера Ладога. Центар града лежи на надморској висини од свега 15 m.
Од рејонског центра града Кировска налази се на око 6 km североисточно, односно на око 50 km источно од Санкт Петербурга.
Град је магистралним друмом Н135 повезан са Санкт Петербургом (преко Кировска).
Претеча модерног града била је дрвено утврђење које је 1323. године подигао новгородски књаз Јуриј Данилович на маленом Орешковском острву, на самом излазу реке Неве из Ладошког језера. Утврђење је добило име по острву по којем је расло мноштво лешника (рус. ; па отуда Орешек). Већ 1353. дрвени зидови и куле утврђења замењени су каменим.
Утврђење се налазило на стратешки веома важном положају који је Новгородској Републици гарантовао излаз на море и због тога је било честом метом разних освајача. Године 1613, утврђење су освојили Швеђани и променили му име у Нотеборг (швед. , од шведских речи — орах и — утврђење, град). Под власт Русије поново долази тек 1702. године након освајања Петра Великог и тада и добија садашње име. На левој обали Неве насупрот утврђења развило се и трговачко насеље () које је 1780. прерасло у окружни град Шлисељбург (у тадашњим границама Санктпетербуршке губерније). Насеље је у народу било познато и под именом Шљушин (рус. ).
Током 1920-их и 1930-их година у тврђави се налазила лабораторија у којој је Лењинградски зоотехнички институт спроводио тајна истраживања из области војне биологије. Спроводила су се разна тестирања на патогеним микроорганизмима попут антракса, и .[1]
Иако је сам град током Другог светског рата био под фашистичком окупацијом (од 8. септембра 1941) совјетска војска унутар тврђаве успела је да 500 дана држи одбрану и на тај начин спречи прелаз немачких трупа на десну обалу Неве. Град је коначно ослобођен 18. јануара 1943. године у операцији „Искра“ чији циљ је било сттварање копненог коридора са Лењинградом и пробијање опсаде.
Град је 1944. по трећи пут променио име, и све до 1992. носио је назив Петрокрепост (Петрова тврђава; рус. ). Године 1996, постаје засебним општинским рејоном, а од 1. јануара 2006. поново постаје делом Кировског рејона (као рејонски град).
Све до 2010. године Шлисељбург је имао статус историјског насеља.[2]
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 13.305 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 14.803 становника.[3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.