Шајкача
From Wikipedia, the free encyclopedia
Шајкача је војничка капа која припада стилу бочних равних капа чија је главна одлика да се бочне стране могу равно преклопити када се капа не носи на глави. Зими, бочне стране шајкаче могу и да се спусте на уши. Згодно се и савија, те се може носити и испод нарамењаче или за опасачем. Материјал шајкаче се прави од чоје те је згодна за ношење и лети и зими јер држи константну температуру главе. Овакве својства капе биле су главни разлог да је Српска војска уведе у саставни део униформе војника прописом из 1870. године. Прописом од 1876. године капа је била позната по службеном називу „шајкашка капа" а касније добија скраћени назив „шајкача". Прву бочну равну капу у службену употребу у свету „гленгар" увела је британска војска 1868. године за све пешадијске пукова а до тада су је још од 1848. године носили само шкотски пукови, а тек касније користе је и остале армије. Шајкача по уредби из 1896. је тамноплава, а по уредби из 1908. Српска војска уводи међу првима у Европи заштитну сиво-маслинасту походну униформу, чији је шајкача саставни део. Била је саставни део униформе српских војника у Ослободилачким ратовима (1876-1878), Српско-бугарском рату 1885., Ослободилачким ратовима (1912-1918). Коришћена је као службена капа војника у Југословенској војсци и Жандармерији у Краљевини Југославији, а током Немачко-италијанске окупације Југославије у Другом светском рату носе је бројне оружане формације (ЈВУО, НОВЈ, СДС и СДК). Након рата у новој Југославији као службена капа замењена је „титовком" која припада истом стилу бочне равне капе.
Сматра се да је након Првог светског рата, односно у време Краљевине Југославије постала уз брич панталоне и копоран саставни део новог народног одевања. У почетку, током раних 1920-их прво су је у селима носили повратници из рата, односно ратни ветерани, а до краја 30-тих година 20. века због традиције, једноставног кроја и јефтине израде постаје општеприхваћена капа млађег и старијег мушког сеоског становништва. Масовно је ношена код сеоског становништва све до 1970-тих, а већ крајем 20. века носе је још само старији људи да би у првим деценијама 21. века готово ишчезла из свакодневне употребе. Најчешће је сивомаслинасте боје, што асоцира на војску, али може бити и других боја, плава, тегет или црна.