From Wikipedia, the free encyclopedia
Чуда наше Госпе (шп. ) најважнија је збирка наративних песама коју је саставио Гонсало де Берсео и чија је тема чуда Богородице. Писана је строфом квадерна вија (шп. ) и садржи 25 песама или чуда од којих је 24 преузето из латинског, а 25. саставио је сам Берсео. Сматра се да је дело стварано у периоду од 1236. до 1246. године. Ово остварење је на први поглед само једна од многиx обрада Богородичиних чуда, каквих је у Западној Европи било на стотине у XII и XIII веку. Оно чак ни у оквирима шпанске традиције није једино: готово истовремено кад и његова, настајала је збирка Песме Пресвете Марије, (шп. ) краља Кастиље и поете Алфонса X Ученог. Свакако да то сведочи о снажном упливу Маријиног култа, који се на Пиринејско полуострво ширио из Француске.
Чуда наше Госпе | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | |
Аутор | Гонсало де Берсео |
Земља | Шпанија |
Језик | романски језик |
Жанр / врста дела | збирка наративних песама |
Издавање | |
Датум | од 1236. до 1246. године |
Гонсало де Берсео (шп. ) први је познати писац у шпанској књижевности који је стварао на народном, романском језику. Живео је од 1195. до 1264. године. Био је свештеник, секуларни клерик, који је провео живот у манастиру Сан Миљан де ла Когоља у области Ла Риоха (шп. ) на северу Иберијског полуострва. Био је представник клеричке песничке школе (шп. ), вештине коју су у Шпанији, у периоду од средине XIII до краја XIV века, неговали клерици, мада користио је и вештине хуглларске школе (шп. ). Од свега што је написао сачуване су хагиографске песме, песме на маријанске теме, односно песме о Богородици и епска поезија. Црпи теме и мотиве својих дела из старијих дела који су били на латинском језику. Најзначајнија јесте збирка од двадесет и пет наративних песама, која носи назив Чуда наше Госпе (шп. ) настала између 1236. и 1246. године. Доста му је потпомогао Пут за Сантијаго који се налазио недалеко од Берсеовог манастира, па се чини да је ово дело написао како би привукао а онда и подучио вернике који су ишли овом ходочасничком стазом.
Његова дела могу се поделити у три групе:
Постоји ритам једног стиха, ритам једне строфе и ритам целокупно композиције. У овом случају, стих је александринац (треба имати у виду да је шпански александринац стих од 14 слогова), а стофа се састоји од квартета са консонантском нагомиланом римом, још позната под називом квадерна вија. Метричка композиција није искључиво повезана ни са једном шемом јер зависи од дужине сваке песме и интереса који свака епизода буди у аутору.
Александринац и квадерна вија убрзо су постали монотони и нису дозвољавали промену ритма због своје структуре. Ритам зависи од акцената који формирају ритмички образац стофе. Ако се акцентује увек исти слог онда се добија консонантска рима која ствара монотонију.
Водећи се клеричком песничком школом, Берсео пише строфе од по четири стиха, међутим, у Чудима наше Госпе постоје два изузетка од ове константне норме. Ради се о строфама 99 и 866 које су састављене од пет консонантских стихова.
Рима овог дела је углавном консонантска. Постоји само десет случајева где је рима асонантска. Такође се појављује и унутрашња рима:
"El que a mi cantava la missa cada día,
Tu tovist que facia". (230 a, b);
Међутим овде се ради о случајности, а не о ауторовом свесном коришћењу ове риме.
У овом делу рима не служи само да би производила музичке одјеке који обогаћују звук целине, већ служи и да би пробудила одређена осећања у читаоцу.
У 911 строфа које чине ово дело, постоји само 107 рима, а доста њих се понавља.
У обради ове општепознате тематике Гонсало де Берсео се издваја по креативности и личном печату; он сувопарном латинском предлошку од кога полази удахњује нови живот, дајући му људску, реалну димензију,као и шарм локалне културе и свога времена. Обогатио је дело својим особеним стилом, које Чуда наше Госпе чине оригиналним остварењем изузетне уметничке вредности у целокупној шпанској књижевности средњег века.
Кроз ово дело се такође доста провлачи монотонија, посебно је присутна у епипзодама које се понављају са својим главним карактеристикама. Међутим, Берсео користи хугларску вештину кроз обраћање публици и призивање њихове пажње. Битно му је да његово дело има поуку и она се појављује на крају сваке приче како би његова публика увидела предности и схватила зашто је добро бити љубитељ Богородице.
Разликују се три групе чуда:
Структура сваке песме из збирке састоји се из три дела: Први део је ауторово представљање учениска, који је верник и који верује у Богородицу. У другом делу је представљена патња тог лика који је представљен у првом делу, та патња може да подразумева природне непогоде, телесне или душевне патње, пакости других људи... У трећем делу је описана помоћ Богородице, који је на крају обавезно подразумевао похвале Богородици и њено уздизање.
Постоје три главне функције језика:
Чуда наше Госпе, се не може сврстати ни у један од ова три рода у потпуности, већ можемо да кажемо да дело има примесе свакога од њих. [1]
Берсео пише у првом лицу једнине и првом лицу множине и на почетку сваке песме обраћа се својој публици речима "пријатељи", "господо", итд. како би привукао пажну слушалаца.
Кроз ових 25 песама пролазимо кроз упознавање различитих географских области, углавном је била у питању Европа, међутим у једној песми се помиње и Азија, прецизније Турска, такође се упознајемо и са различитим ликовима. Јунаци ових песама су различитог порекла, различите националности, различитог статуса у друштву и разних различитости још. То строго назначавање имена јунака и области у којој живи имало је свој смисао, по томе можемо закључити да је ово дело интернационално. Поред јунака који се из песме у песму смењују, постоји и стални протагониста, а то је Богородица Марија.
Кроз целу зборку песама протеже се главни мотив - лик Марије. Берсео јој даје улогу мајке, заштитнице и спаситељке и назива је мајком свих верника која помаже људима који су у невољи, ослобађа их грехова, бодри их и даје им савете, мада она повремено добија и друге улоге. Аутор јој често даје друга имена, па тако уместо Мајком, Пресветом Маријом и Девицом назива је још и Краљицом Небеском, Мајком хлеба пшеничнога, Звездом на мору, Извором са кога сви пијемо, и тако даље. Она је оличење доброте, саветница, и водич. Приказана је као лепа, отмена и млада дама.
|
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.