Четврта интернационала
From Wikipedia, the free encyclopedia
Четврта Интернационала је била међународна организација која се састојала од троцкиста, следбеника Лава Троцког, а чији је циљ био да помогне светској радничкој класи да успостави социјалистички поредак. Четврта Интернационала је у историјском смислу основана у Француској 1938. године: Троцки и његове присталице, након што су протерани из Совјетског Савеза, сматрали су тадашњу Трећу Интернационалу, односно Коминтерну, "изгубљеном" због премоћи стаљиниста у њеним редовима, односно "неспособном да радничку класу доведе на власт". Због тога су троцкисти основали властиту, супарничку Интернационалу, назвавши је "Четвртом".
![]() |
Данас не постоји једна, односно чврсто организована Четврта интернационала. Већим делом свог постојања, Четврта интернационала је била прогоњена од стране агената совјетске тајне полиције, односно извргнута репресији у капиталистичким земљама попут Француске и САД, те жестоко оспоравана од стране следбеника тадашњег совјетског социјализма, а касније и маоизма као представник револуционарне левице - а што је став који комунисти те оријентације имају и дан-данас. У таквим околностима, које су у доба Другог светског рата укључивале илегалу и истовремени презир од снага које је требало да буду њен природни савезник, Четврта интернационала је имала доста потешкоћа приликом одржавања контаката међу својим припадницима и остварења своје мисије; када би се револуционарни устанци радника некада и догодили, њих су у правилу организовале про-совјетске, маоистичке, социјалдемократске, анархистичке или војно националистичке групе, што је довело до додатне маргинализације Четврте интернационале и троцкиста. Чак и након што су се Совјети неформално, а касније и формално одрекли стаљинизма и почели проводити дестаљинизацију, троцкизам је и даље сматран политички дискредитованим те није дошло до јачања троцкиста, а поготово у круговима који су већ били прихватили друге облике комунизма. У идеолошком смислу маоисти, левичари и анархисти сматрају троцкизам, а тиме и Четврту интернационалу, идеолошки банкротованом и немоћном. Упркос томе, у многим деловима Латинске Америке и Европе и даље постоје релативно велике троцкистичке групе, са старијим и млађим члановима, које је привукао Троцкијев анти-стаљинизам као и реторика радничког интернационализма. Неке од тих група се одређују као припадници "Четврте интернационале", било кроз формалну организацију, било кроз властите политичке платформе, или обоје.
Слабости Четврте Интернационале је доста придодао и распад који се догодио у организацији 1940. године, затим још већи распад 1953. године. Делимично поново уједињење је било 1963. године, али оно никада није имало опсег који би Четврту интернационалу преворио у истински глобалну, односно јединствену организацију. Уместо тога троцкисти широм света су организовали у широкој палети троцкистичких Интернационала, међусобно завађених по питању која од њих представља "праву" четврту Интернационалу, односно с њом има континуитет.