Чајничко јеванђеље
From Wikipedia, the free encyclopedia
Чајничко јеванђеље је једина средњовековна рукописна књига из старе српске државе Босне која је до данас сачувана у Босни и Херцеговини. Јеванђеље је према особеностима језика датирано у рани 15. век, а настало је на тлу источне Босне. Чува се у Чајничу и власништво је Српске православне цркве.[1] Чајничко јеванђеље исписано је на фино обрађеном пергаменту, димензија 19,5 × 15 цм. Рукопис је украшен иницијалима, посебно у Јеванђељу по Матеју. Иницијали су различитог облика, врло архаични, често у двојним преплетима, са палметама, полупалметама и волутама. Цртеж је изведен цинобером, а поједини су испуњени[појаснити] плавом или црвеном бојом. Детаљну обраду (палеографску и лингвистичку) о овом јеванђељу извршила је Вера Јерковић у монографији Палеографска и језичка испитивања о Чајничком јеванђељу из 1975. године. Један од њених закључака јесте да је Чајничко јеванђеље настало на двору феудалца Павла Раденовића.[2]
Чајничко јеванђеље | |
---|---|
Чува се у музеју манастира Успења Пресвете Богородице Чајничке | |
Тип | Јеванђелистар |
Датум настанка | Крај 14. или почетак 15. века |
Место настанка | Добрун |
Језици | Српскословенски језик српске редакције и рашке ортографије |
Писари | Непознат |
Патрон | Кнез Павле Раденовић |
Материјал | Пергамент; текст писан пером, мрком и црном бојом, наслови црвеном; илуминације су различитог облика, врло архаични, често у двојним преплетима, са палметама, полупалметама и волутама. |
Величина | 19,5 цм × 15 цм; (167 страна), док су почетак и крај изгубљени. |
Формат | два ступца по страни |
Писмо | Уставна ћирилица |
Садржај | Богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године |
Илуминација | Најчешћи украси су иницијали, затим минијатуре, док су заставице употребљене ретко. |
Примерци | Преводу грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије |
Остало | Мирослављево и Чајничко јеванђеље писани истим писмом |