Цугшпице
највиши врх Ветерштајнгебиргеа (Источни Алпи) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Цугшпице ( , IPA: ) представља са 2.962 m (9.718 ft) изнад мора највиши врх Ветерштајнгебиргеа те највишу планину у Немачкој. Лежи јужно од града Гармиш-Партенкирхена, а аустријско-немачка граница пролази кроз његов западни врх. Јужно се налази Цугшпицплат, високи крашки плато са многобројним пећинама. На боковима Цугшпицеа су три глечера, укључујући два у Немачкој највећа: северни Шнефернер с површином од 30,7 хектара и Хоенталфернер с површином од 24,7 хектара. Трећи је јужни Шнефернер који заузима 8,4 хектара.
Цугшпице | |
---|---|
Zugspitze | |
Поглед са Ервалда (Тирол, Аустрија) | |
Географске карактеристике | |
Ндм. висина | 2.962[1] m |
Израженост | 1.746[2] ↓ Превој Ферн → Парзајершпице |
Изолација | 25,8 km → Цвелферкогел[н. 1] |
Врх масива | Финстерархорна / Монбланб |
Списак | највиша тачка земље (Немачка) ултра |
Координате | 47° 25′ 16″ С; 10° 59′ 07″ И 47° 25′ 16″ С; 10° 59′ 07″ И |
Географија | |
Државе | Тирол, Аустрија Баварска, Немачка |
Масив | Ветерштајнгебирге, Источни Алпи |
Геологија | |
Орогенеза | тријас |
Врста планине | ветерштајнски кречњак[3] |
Пењање | |
Први успон | Јозеф Наус, Јохан Георг Таушл и помоћник Мајер; 27. август 1820.; пре 203 године (1820-08-27) |
Најлакши пут | реинтална рута |
Први успон на Цугшпице био је 27. августа 1820; у питању су Јозеф Наус, његов помоћник Мајер и планински водич Јохан Георг Таушл. Данас постоје три нормалне руте до врха: једна од долине Хелентала на североистоку; друга од долине Рајнтала на југоистоку; и трећа са запада преко Естерајхише Шнекара. Једна од најпознатијих гребенских рута у Источним Алпима пролази преко назубљеног Јубилеумсграта до врха — повезујући Цугшпице, Хохбласен и Алпшпице. За планинаре постоји мноштво смештаја у близини; на западном врху самог Цугшпицеа је Минхнер хаус, а на западним падинама Винер-Нојштетер хите.
Три жичаре иду до врха Цугшпицеа. Прву (Тиролска жичара, изграђена 1926) направила је немачка компанија Адолф Блајхерт[4] и завршава на хребету испод врха (2.805 метара н. м.) — такозвана Кам станица, пре него што је терминус премештен на стварни врх (2.951 метар н. м.) — године 1991. Зупчана успињача (Баварска железница до Цугшпицеа) иде попреко северног бока планине и завршава на Цугшпицплату — одакле друга жичара преузима путнике за транспорт до врха. Зупчана железница и жичара Ајбзе, трећа жичара, превозе просечно 500.000 људи до врха сваке године. Зими, девет ски лифтова покрива скијалиште на Цугшпицплату. Западна станица, отворена 1900. године, као и истраживачка станица у Шнефернерхаусу, углавном се користе за спровођење истраживања климе и прикупљање података.