Хунзибски језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хунзибски језик један је од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада дидојској подгрупи језика. Унутар дидојске подјеле језика, дидојски језик припада групи Бежтинско-хунзибско-хваршинских језика. Говори се у Дагестану и то од старне свега приближно 1.010 припадника Хунзибаца, од 2.000 колико се процјењује број припадника који говори овим језиком, према подацима из 2010. године дуж десне обале ријеке Анди-Коису.[3]
Хунзибски језик | |
---|---|
гьонкьос мыц / honƛʼos mɨc () | |
Регион | ![]() |
Број говорника | 1420[3] (2010) |
Североисточнокавкаски језици
| |
Ћирилица | |
Језички кодови | |
ISO 639-3 | huz |
Не постоји заједничко усаглашавање академика и истраживача о положају њиховог језика у дидојској групи језика. Е. Бокарев сматра да је то независни језик, док Е. Ломтаџе сматра да је то само дијалект унутар дидојског језика. Не постоје различити дијалекти унутар самог хунзибског језика, само мале разлике у изговору. У свакодневном животу Хунзибаца, матерњи језик користи само у њиховим домовима, а у свим друштвеним ситуацијама и образовним сферама користи се аварски језик и руски језик. Хунзибци немају сопствени књижевни језик и па се због тога користе аварским језиком.
Током свог развоја, кроз много вијекова, Хунзибци су био под утицајем многих народа. Самим тим, у рјечнику и свакодневном говору могу се примјетити многе туђице из турских, арапских, аварских и грузијских језика. Данас, све већи утицај има руски језик, посебно у области политике и техничких питањима.[4][3]