У Београду, првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против одлуке Универзитета у Београду да уведе Универзитетску полицију, у сукобу студената-комуниста и студената-националиста, студент Слободан Недељковић, члан националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета, убио студента права и члана КПЈЖарка Мариновића (1911—1936). Студентски штрајк окончан је успешно 28. априла, а као резултат штрајка повучена је одлука о завођењу полиције на Универзитету, смењен ректор Владимир Ћоровић и за новог изабран Драгослав Јовановић. Суђење за Мариновићево убиство, одржано је јуна исте године када је Недељковић осуђен на пет година затвора. У знак сећања на Мариновића и студентски штрајк, 4. април се од 1954. обележава као Дан студената Београдског универзитета.[1][2]
11. мај
У Београду, у затворској болници, умро Леонард Банкер (1899—1936), зидарски радник и партијско-синдикални активиста из Тузле, који је 1933. због „комунистичке активности“ осуђен на пет година затвора. После штрајка-глађу политичких робијаша-комуниста у затвору у Сремској Митровици, његово стање се погоршало, због чега је пренет у болницу.
у току јула
У затвору у Лепоглави, од последица тортуре затворских чувара, као и здравља нарушеног дугогодишњим робијањем, умро Лајош Чаки (1869—1936), ткачки радник и члан КПЈ, који је фебруара 1922. на „Видовданском процесу“, због учешћа у атентату на регента Александра, осуђен на 20 година затвора.[3]