У Београду одржана Оснивачка скупштина Савеза сељачких радних задруга Народне Републике Србије. Ово је био први Савез сељачких радних задруга формиран у Југославији.[1][2]
У Љубљани Врховни суд НР Словеније под оптужбом за „шпијунажу и контрареволуционарни рад“ осудио на смртну казну Чртомира Нагоду (1903—1947), инжењера и лидера либералне странке Стара правда и још двојицу лица — Бориса Фурлана (1894—1957), правника и преводиоца и Љубу Сирца (1920), студента економије. Oдлуком Президијума Народне скупштине ФНРЈ Фурлану и Сирци је смртна казна замењена временском у трајању од двадесет година (Фурлан је због болести из затвора пуштен после четири и по године, а Сирц после седам и по година). Смртна казна над Нагодом извршена је 27. августа. Овај процес, који је трајао од 29. јула, познат је као „Нагодетов процес“, а поред Нагоде, Фурлана и Сирца, на овом процесу је осуђено још једанаест лица, углавном на мање временске казне — Леон Кавчник, Зоран Хрибар, Павла Хочевар, Ангела Воде, Метод Кумељ, Сватоплук Зупан, Богдан Старе, Метод Пирц, Вид Лајовиц, Елизабета Хрибар и Франц Сној. Након осамостаљења Словеније од СФРЈ, 1991. Врховни суд Словеније је обновио процес и рехабилитовао све оптужене укључујући и Нагоду.
У Љубљани председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито посетио градилиште фабрике „Литострој“.[3]
15. август
У Марибору у Творници аутомобила Марибор, која је основана 31. децембра 1946, месец дана пре рока отпочела израда првог југословенског послератног камиона — „ТАМ Пионир“, који је прављен по лиценци чехословачке фабрике камиона „Прага“. Овај камион производио се до 1962. и укупно је направљено 1.700 комада.[1]