Холокауст у окупираној Србији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Холокауст у окупираној Србији био је део шире организованог злочина нацистичке Немачке у току Другог светског рата који се заснивао на националсоцијализму који је прокламовао потпун и систематско физичко уништење Јевреја, антисемитску легислатуру, пропаганду, принудни рад и пљачкање јеврејске имовине.[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Concentration_camps_in_occupied_Europe_%282007_borders%29.png/640px-Concentration_camps_in_occupied_Europe_%282007_borders%29.png)
На простору окупиране Србије холокауст је био огромних размера, јер је у њему живот изгубило близу 90% припадника јеврејске заједнице, која је деценијама и вековима насељавала простор Србије. У току холокауста у Србији је страдало и око 1.150 Јевреја „у транзиту“, који су се на њеном простору затекли током немачка окупације.[2] Физичком уништењу Јевреја у Србији претходило је њихово потпуно обесправљивање, принудни рад, изолација у логорима и дехуманизација у средствима пропаганде. Највећи број Јевреја је интерниран и убијен у логорима Сајмиште, Топовске шупе, Бањица и Црвени крст, као и на стрелиштима Јајинци и Засавица и у душегупкама.[3]
Објективна истраживања српских и еминентних страних аутора, показала су да је искључиви кривац за холокауст Јевреја у Србији био немачки окупатор, који је и увео антисемитске мере, наложио и организовао хапшења Јевреја, основао логоре и радио на затирању трагова злочина. Одређена одговорност колаборационистичких органа у Србији није спорна, али је она била секундарна, и углавном се односила на мере евидентирања и предаје Јевреја немачким властима и учешће у антисемитској пропаганди.[4]
Франц Беме, опуномоћени командујући генерал у окупираној Србији, је починио самоубиство пре почетка Талачког суђења у Нирнбершком војном суду за ратне злочине почињене у Србији. Харалд Турнер, Аугуст Мајснер и Јохан Фортнер су осуђени због улога у Холокаусту и масовним убиствима, те су погубљени у Београду 1947. године, док је Бруно Затлер осуђен на доживотну робију, а Емануел Шефер на шест и по година затвора. Милан Недић, председник марионетске Влада народног спаса, је извршио самоубиство чекајући суђење, док су многи чланови његове владе осуђени за колаборацију са нацистичким окупаторским режимом и ратне злочине.
До 2021. године, 139 становника Србије је добило почасну награду Праведни међу народима од државе Израел због учешћа у спашавању Јевреја Другог светског рата. Данас, 22. априла Србија обележава државни празник Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.[5]