![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/10/Milunka_Savi%25C4%2587.jpg/640px-Milunka_Savi%25C4%2587.jpg&w=640&q=50)
Хероине Првог светског рата у Србији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хероине Првог светског рата у Србији су жене које су током Првог светског рата дале велики допринос и поднеле велике жртве, а многе од њих изгубиле и животе, не само као борци на фронту или добровољне болничарке, већ и као једине које су остајале и бринуле се о домаћинству у окупираној земљи.[1][2]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/10/Milunka_Savi%C4%87.jpg/320px-Milunka_Savi%C4%87.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/b/b4/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg/320px-%D0%A1%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/22/Flora_Sandes_in_uniform.jpg/320px-Flora_Sandes_in_uniform.jpg)
Српкиње су пружале конкретан допринос у ратовима тако што су руководиле економијом устанака или су бринуле о рањеницима и помагале санитету. Упркос патријархалном моралу, који је строго забрањивао женама да учествују у ратовима неке су, задојене снажним идеалима српства у периоду јачања националне идеологије, активно учествовале у рату, премда су тада ратови и револуције сматрани за ексклузивно мушку политичку борбу.[3] Оне су учествовале у оружаним борбама углавном преобучене у мушкарце и то је представљало велики отклон од традиције и патријархалног морала.[4] Жене у позадини преузеле су улоге карактерисане тада као „мушке”, које су им током историје ускраћиване под окриљем родних предрасуда.[5] Оставши скоро у потпуности без мушке радне снаге, у време када је за рат мобилисано више од 60% радно способног мушког становништва, жене на селу су радиле највећи део тешког физичког посла и са децом и старима покушавале да одрже живот, земљу и производњу.[6][2]
Свој допринос нису дале само Српкиње, већ су и жене из других земаља похрлиле у помоћ српској војсци и народу, као ратнице, санитетско особље или хуманитарне раднице које су допремале помоћ, прикупљале новац и слале га у Србију или су лично долазиле и остајале са српским народом.[2]
О храбрости и издржљивости жена у ратовима за ослобођење Србије сликовито сведочи француски књижевник и новинар Анри Барби, који је извештавао светску јавност о Првом светском рату на балканским просторима, и са српском војском прошао албанску голготу:[7]
„ | Ја сам их гледао на ратишту с пушком и бомбом у руци и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке; и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом, у леђа пуцало из заседа и у којима се масовно умирало од глади и зиме... Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве које оне не би могле да поднесу за своју Отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је Отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти, изабрале смрт... Није у то време било француског официра који не би радо, у знак најдубљег поштовања, положио свој мач пред ноге ових јунакиња. Оне су својом храброшћу и својом патњом задивиле Свет. | ” |