Ханс Кристијан Ерстед
Дански физичар и хемичар (1777–1851) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ханс Кристијан Ерстед (дан. ; Рудкебинг, 14. август 1777 — Копенхаген, 9. март 1851)[2] је био дански физичар и хемичар, који је био под утицајем Имануела Канта. Године 1820. је открио однос између електрицитета и магнетизма у врло једноставном експерименту. Демонстрирао је да жица кроз коју протиче струја може да одбије намагнетисану иглу компаса. Ерстед није понудио никакво задовољавајуће објашњење овог феномена, нити је представио феномен у математичким оквирима.
Ханс Кристијан Ерстед | |
---|---|
Датум рођења | (1777-08-14)14. август 1777. |
Место рођења | Рудкебинг, Данска-Норвешка |
Датум смрти | 9. март 1851.(1851-03-09) (73 год.) |
Место смрти | Копенхаген, Данска |
Држављанство | Данско |
Образовање | Универзитет у Копенхагену[1] |
Познат по | Откриће електромагнетизма и алуминијума[1] |
Потпис |
Ерстед није био први које је открио да су електрицитет и магнетизам повезани. Њему је претходило откриће које је 18 година раније начинио Италијан, Ђан Доменико Ромањози. Белешка о Ромањозијевом открићу је објављена 1802. у италијанским новинама, али ју је научна јавност превидела. Године 1825, је значајно допринео хемији, по први пут произвевши алуминијум.
CGS јединица за магнетну индукцију (ерстед) је названа по њему у част његових доприноса на пољу електромагнетизма.[3]