![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/Hans.Eysenck.jpg/640px-Hans.Eysenck.jpg&w=640&q=50)
Ханс Ајзенк
Британски психолог / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ханс Ајзенк (енгл. ; Берлин, 4. март 1916 − 4. септембар 1997) је био британски психолог немачког порекла који је своју професионалну каријеру провео у Великој Британији. Највише га памте по свом раду на интелигенцији и личности, иако је радио на другим питањима психологије.[1][2] У време своје смрти, Ајзенк је био највише цитирани живи психолог у рецензираној литератури научних часописа.[3][4]
Ханс Ајзенк | |
---|---|
![]() Ханс Ајзенк | |
Датум рођења | (1916-03-04)4. март 1916. |
Место рођења | Берлин, Немачко царство |
Датум смрти | 4. септембар 1997.(1997-09-04) (81 год.) |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Држављанство | британско |
Поље | Психологија |
Институција | Краљевски колеџ (Лондон) |
Академија | Лондонски универзитетски колеџ |
Познат по | Интелигенција, Психологија личности, Психијатрија, Бихејвиорална терапија, Ајзенков упитник личности, диференцијална психологија, образовање |
Ајзенково истраживање је наводно показало да одређени типови личности имају повећан ризик од рака и срчаних обољења. Научници су идентификовали грешке и сумње на манипулацију подацима у Ајзенковом раду, а велике репликационе студије нису успеле да потврде везе које је он наводно пронашао. Истрага у име Краљевског колеџа у Лондону показала је да су Ајзенкови радови „некомпатибилни са модерном клиничком науком“.[5]
У 2019, 26 његових радова (сви у коауторству са Роналдом Гросарт-Матичеком) је сматрано „небезбедним“ у истрази обављеној од стране Краљевског колеџа у Лондону. Четрнаест његових радова је повучено 2020. године, а часописи су издали 64 изјаве забринутости због његових публикација. Дејвид Маркс и Род Бјукенен, Ајзенков биограф, тврдили су да 87 Ајзенкових публикација треба повући.[6]
Током његовог живота, Ајзенкове тврдње о интелигенцији и раси, први пут објављене 1971. године, биле су значајан део његове репутације. Ајзенк је веровао да су резултати на тестовима интелигенције наследни и под генетским утицајем биолошке расе. Он је цитирао студије које су тврдиле да је просечни IQ код црне деце за 12 поена нижи од беле деце. Ајзенково писање о том веровању коришћено је као оправдање за дискриминаторно школовање у Британији 1970-их. Његова веровања о раси су оспорена каснијим истраживањима и више нису прихваћена као део главне психологије.[7][8]