Хамса

За другу употребу, погледајте чланак хамза.

Хамса (арап. , — пет) блискоисточна је амајлија у облику људске шаке. Сем на Блиском истоку, популарна је и у северној Африци, где је обично у употреби као накит или се качи на зид.^[1][2] Како представља отворену шаку, ова амајлија је коришћена као заштита многих семитских народа од урокљивог ока.

Хамса окачена у колима, Тунис

У аврамским религијама, хамса има посебне називе, па је муслимани називају Фатимином (према Мухамедовој ћерки Фатими Захри), Јевреји Мирјамином, а хришћани Маријином руком (према Исусовој мајци). Назив на арапском језику значи пет, јер шака на амајлији има пет прстију — магичан број за старе Семите.^[3][4][5]

Своје порекло петопрста рука води из Месопотамије. Овај симбол је присутан на артефактима посвећеним асирско-вавилонским богињама Иштар и Инани као општи знак заштите.^[2] Код туркијских народа, исту намену има сузолика амајлија назар, док је код хришћана приближни еквивалент крстић, огрлица са симболом ове вероисповести.

Извори

1. Bernasek, Lisa; Peabody Museum of Archaeology and Ethnology; Burger, Hillel S. (2008). Artistry of the everyday: beauty and craftsmanship in Berber art (Illustrated изд.). Peabody Museum Press, Harvard University. стр. 12. 0-87365-405-6.
2. Sonbol, Amira El Azhary (2005). Beyond the exotic: women's histories in Islamic societies. Syracuse University Press. стр. 355—359. 0-8156-3055-7.
3. Zenner, Walter P. (1988). Persistence and flexibility: anthropological perspectives on the American Jewish experience (Illustrated изд.). SUNY Press. стр. 284. 0-88706-748-4.
4. World Institute for Advanced Phenomenological Research and Learning (Belmont, Estados Unidos) (1991). Anna-Teresa Tymieniecka, ур. Roman Ingarden's aesthetics in a new key and the independent approaches of others: the performing arts, the fine arts, and literature, Volume 3. Springer. стр. 219. 0-7923-1014-4.
5. Drazin, Israel (2009). Maimonides and the Biblical Prophets. Gefen Publishing House Ltd. стр. 268. ISBN 965-229-430-6.

Спољашње везе

Литература

• Drazin, Israel (2009). Maimonides and the Biblical Prophets. Gefen Publishing House Ltd. стр. 268. ISBN 965-229-430-6.
• Zenner, Walter P. (1988). Persistence and flexibility: anthropological perspectives on the American Jewish experience (Illustrated изд.). SUNY Press. стр. 284. 0-88706-748-4.
• World Institute for Advanced Phenomenological Research and Learning (Belmont, Estados Unidos) (1991). Anna-Teresa Tymieniecka, ур. Roman Ingarden's aesthetics in a new key and the independent approaches of others: the performing arts, the fine arts, and literature, Volume 3. Springer. стр. 219. 0-7923-1014-4.
• Bernasek, Lisa; Peabody Museum of Archaeology and Ethnology; Burger, Hillel S. (2008). Artistry of the everyday: beauty and craftsmanship in Berber art (Illustrated изд.). Peabody Museum Press, Harvard University. стр. 12. 0-87365-405-6.
• Sonbol, Amira El Azhary (2005). Beyond the exotic: women's histories in Islamic societies. Syracuse University Press. стр. 355—359. 0-8156-3055-7.