италијански фудбалски тренер и бивши фудбалер From Wikipedia, the free encyclopedia
Филипо Инцаги (итал. ; Пјаченца, 9. август 1973) бивши је италијански фудбалер и тренутни тренер Пизе. Играо је на позицији нападача. Наступао је и за репрезентацију Италије и постигао 25 голова у 57 утакмица одиграних у дресу „азура”. Надимак му је „Суперпипо”. На утакмици финала Лиге шампиона 2007. године, постигао је оба гола у победи Милана над Ливерпулом 2:1. Његов млађи брат је Симоне Инцаги, такође бивши фудбалер.
| Филипо Инцаги | |||
|---|---|---|---|
 Филипо Инцаги 2011. године | |||
| Надимак | Пипо | ||
| Датум рођења | 9. август 1973. | ||
| Место рођења | Пјаченца, Италија | ||
| Висина | 1,81 | ||
| Позиција | Нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1982—1985 1985—1991 |
Сан Николо Пјаченца | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1991—1995 1992—1993 1993—1994 1995—1996 1996—1997 1997—2001 2001—2012 |
Пјаченца → Албинолефе → Верона Парма Аталанта Јувентус Милан |
39 21 36 15 33 122 202 |
(15) (13) (13) (2) (24) (58) (73) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1993–1996 1997–2007 |
Италија до 21 Италија |
14 57 |
(3) (25) |
| Тренерска каријера | |||
| 2012—2014 2014—2015 2016—2018 2018—2019 2019—2021 2021—2022 2022—2023 2023—2024 2024— |
Милан 2 Милан Венеција Болоња Беневенто Бреша Ређина Салернитана Пиза | ||
Кренуо је са фудбалом 1991. у родној Пјаченци, но тамо је одиграо тек две утакмице пре позајмљивања у Албинолефе, где је у трећој лиги постигао 13 погодака у 21 утакмици. Сезону након тога отишао је у Хелас Верону, постигавши опет 13 голова, но овај пут у 36 утакмица, иако у вишем рангу. Потом се вратио у Пјаченцу, где је овај пут био у првом плану. Те сезоне је постигао 15 голова у 37 утакмица. Преселио се потом у Парму, чиме је први пут заиграо у Серији А. Тамо се није прославио, постигавши тек два поготка у 15 утакмица. Парма га није задржала, но он је остао у елитној италијанској лиги, те са 24 поготка за Аталанту био најбољи стрелац и најбољи млади играч лиге.
Уследио је потом велики трансфер у Липијев Јувентус. Тамо је провео 4 године играјући у нападу са Алесандром Дел Пјером. У 120 утакмица постигао је 57 голова. Сезоне 1997/98. постао је првак Италије и вицешампион Европе. Доласком Давида Трезегеа, изгубио је место у првој постави, те преселио на Сан Сиро у Милан. Први део сезоне као „россонер“ провео је повређен, но одмах је по повратку, у дуету са Шевченком играо сјајно. У црно-црвеном дресу постао је најбољи италијански стрелац у европским такмичењима, престигавши Алесандра Алтобелија. У Милану је остао до краја каријере 2012. године и за то време освојио два „скудета“, две Лиге шампиона, два суперкупа Италије, два УЕФА суперкупа и по један куп Италије и Светско клупско првенство.[1]
У репрезентацији је дебитовао 8. јуна 1997. против Бразила. За „азуре“ је играо до 2007. године и постигао 25 голова на 57 утакмица.[2] Наступио је на СП-у 98, ЕП-у 2000, те на СП-у 2002. На ЕП 2004. у Португалу није ишао, но због повреде Кристијана Вијерија успео је да се пробије до СП 2006. у Немачкој, где је био је један од стрелаца златне италијанске екипе.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
