Успон Македоније
From Wikipedia, the free encyclopedia
За вријеме владавине Филипа II (359—336. п. н. е.), Краљевина Македонија, у почетку периферија класичне Грчке, доминирала је у старој Грчкој током само 25 година, углавном захваљујући личности и политици њеног владара. Осим што је користио дјелотворну дипломатију и брачне савезе за постизање својих политичких циљева, Филип II је био одговоран за реформу војске у дјелотворну борбену силу. Македонска фаланга је постала заштитну знак македонске војске током његове владавине и каснијег хеленистичког периода. Његова војска и инжињери су такође увелико користили опсадну технику.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Македонија за вријеме Филипа II у почетку је била заокупљена ратовима са Илирима и Трачанима. Трачански владар и главни Филипов непријатељ био је Керсеблепт, који је можда ступио у привремено савезништво са Атином. У низу похода од 356. до 340. п. н. е, Филип II је успио да потчини Керсеблепта као трибутарног вазала, уједно освојивши већи дио Тракије. Филип II се такође борио против илирског краља Бардила, који је пријетио ужој Македонији, али и против Граба II и Плеврата у Илирији. На новоосвојеним подручјима основа је нове градове као што су Филипи, Филипољ (данашњи Пловдив у Бугарској), Хераклеја Синтика и Хераклеја Линкестис (данашњи Битољ у Сјеверној Македонији).
Филип II је на крају водио поход против града-државе Атине и њених савезника у егејској регији, као и Тебе након пада њене хегемоније у копненој Грчкој. У одбрани Амфиктионског савеза у Делфима и заједно са Тесалским савезом, Македонија је постала кључни играч у Трећем светом рату (356—346. п. н. е.), поразивши Фокиђане под командом Ономарха, у бици на Крочком пољу 352. године п. н. е. Док је био спреман да изврши непосредан напад на Атину 346. п. н. е, македонски краљ се састао са атинским представницима, с којим је договорио мировни споразум познат као Филократов мир. Као резултат, Македонија и Атина су постали савезници, али је Атина била приморана да се одрекне својих права на град Амфипољ (данашња периферија Средишња Македонија).
Филократов мир је на крају прекинут када су се непријатељства између Атине и Македоније поново распламсала. Демостен, атински државник који је дјелимично био одговоран за стварање мира, одржао је низ говора охрабрујући своје суграђане Атињане да се супротставе Филипу. Македонска хегемонија над Грчком осигурана је побједом над грчком савезничком војском коју су предводиле Атина и Теба, у бици код Херонеје 338. године п. н. е. Као посљедица сукоба је успостављена федерација грчких држава позната као Коринтски савез, који је ове бивши противнике и друге довео у формални савез са Македонијом. Коринтски савез је изабрао Филипа за стратега (тј. врховног команданта) за планирану инвазију на ахеменидску Персију. Међутим, Филип је убијен прије него што је могао да започне поход, задатак који је припао његовом сину и насљеднику Александру Великом.