![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/0/0f/%25D0%2593%25D1%2580%25D0%25B1_%25D0%25A3%25D0%25BD%25D0%25B8%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25B7%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25B5%25D1%2582%25D0%25B0_%25D1%2583_%25D0%2591%25D0%25B5%25D0%25BE%25D0%25B3%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B4%25D1%2583.svg/langsr-640px-%25D0%2593%25D1%2580%25D0%25B1_%25D0%25A3%25D0%25BD%25D0%25B8%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25B7%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25B5%25D1%2582%25D0%25B0_%25D1%2583_%25D0%2591%25D0%25B5%25D0%25BE%25D0%25B3%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B4%25D1%2583.svg.png&w=640&q=50)
Универзитет у Београду
државни универзитет у Београду / From Wikipedia, the free encyclopedia
Универзитет у Београду је државни универзитет у Београду. Најстарија је и највећа установа високог образовања у Србији, а са скоро 100.000 студената један је од највећих универзитета у Европи.
![]() Грб | |
лат. | |
Бивше име | Велика школа (1808—1905) |
---|---|
Тип | државни |
Оснивање | 1808.; пре 216 година (1808) |
Оснивач | Доситеј Обрадовић |
Ректор | Владан Ђокић |
Академско особље | 4.834 (2018/19)[1] |
Административно особље | 3.724 (2016/17)[2] |
Број студената | 97.696 (2018/19)[3][1] |
Преддипломци | 76.414 (2018/19)[1] |
Постдипломци | 14.591 (2018/19)[1] |
Докторанди | 6.691 (2018/19)[1] |
Локација | Београд, Србија 44° 49′ 07″ N 20° 27′ 27″ E |
Веб-сајт | |
![]() |
Развој Универзитета сеже од 1808. године, када је Доситеј Обрадовић основао Велику школу, која је радила до 1813. У Крагујевцу је 1838. основан Лицеј, а Законом о устројству Велике школе од 24. септембра 1863, Лицеј је трансформисан у Велику школу. Почетком 1905. изгласан је Закон о Универзитету који је зајемчио аутономију Универзитета. Универзитет у Београду представљао је средиште научног, образовног и културног живота и центар отпора сваком тоталитаризму.
Универзитет у Београду у свом саставу има 31 факултет организованих у 4 групације факултета: друштвено-хуманистичких наука, медицинских наука, природно-математичких наука и техничко-технолошких наука. Поред тога, садржи и 11 истраживачких института, универзитетску библиотеку и 9 универзитетских центара.