Термин ултраљубичаста астрономија се генерално односи на опсервације електромагнетне радијације и ултраљубичастих таласа величине између 10 и 320 нанометара. Линије мере ултраљубичастог спектра користе се за разазнавање хемијске композиције, густине и температуре међузвезданог медија, као и температуре и композиције врелих младих звезда. Ултраљубичаста посматрања такође омогућавају потребне информације о еволуцији галаксија.
Ултраљубичасти свемир изгледа доста другачије од познатих звезда и галаксија које су видљиве на светлу. Већина звезда су заправо релативно хладни објекти који емитују већину своје електромагнетне радијације у видокругу ближих инфрацрвених делова спектра. Ултраљубичаста радијација је препознатљива код врелијих објеката, типично у раној и касној фази њихове еволуције. Ако бисмо видели небо у ултраљубичастом светлу, већина звезда би избледела. Видели бисмо неке јако младе масивне звезде и неке веома старе звезде и галаксије, које постају све топлије и производе све већу енергију радијације близу свог рођења или смрти. Облаци гаса и прашине би блокирали наш видокруг у многим правцима дужином Млечног пута.
Свемирски телескоп Хабл и Далеки ултраљубичасти стетоскопски истражитељ су скорашњи велики свемирски телескопи који виде далеке и ближе ултраљубичасте спектре неба.
Ултраљубичасти свемирски телескопи
- Далеко ултраљубичарти спектограф на Аполу 15 (април 1972)- + Европска организација за истраживање свемира - Тор-Делта 1А (135-286 нм; 1972–74)
- - Орбитална астрономска опсерваторија (#2:1968-73. #3:1972-81)
- Орион 1 и Орион 2 свемирске опсерваторије (#1:1971; 200-380 нм спектар; #2:1973; 200-300 нм спектар)- +
- Астрономски сателит Холандије (150-330 nm, 1974–76) - + Европска свемирска агенција - Међународни ултраљубичасти истраживач (115-320 нм спектар, 1978–96)
- - Астрон 1 (1983–89; 150-350 нм)
- - Глазар 1 и 2 на Миру (на Кванту 1, 1987-2001)
- - Екстремни ултраљубичасти истраживач (7-76 нм, 1992-2001)
- - Далеки ултраљубичасти спектроскопски истраживач (90.5-119.5 нм, 1999-2007)
- + Европска свемирска агенција - Екстремни ултраљубичасти имиџинг телескоп (на СОХО-у на 17.1, 19.5, 28.4, и 30.4 нм)
- - ГАЛЕКС (135-280 нм, 2003-2013)
- + Европска свемирска агенција - Свемирски телескоп Хабл (Хабл СТИС 1997-- 115–1030 нм) (Хабл ВФЦ3 2009-- 200-1700 нм)
- - Свифт мисија праска гама-зрака (170–650 нм спектар, 2004-- )
- - Хопкинс ултраљубичасти телескоп (летео 1990. и 1995. године)
- РОСАТ[1] (17-210eV) (30-6 нм, 1990-1999)
- Астросат (130-530 нм, још увек није лансиран)
Референце
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
