![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/QVB135lg.jpg/640px-QVB135lg.jpg&w=640&q=50)
Украдене генерације
From Wikipedia, the free encyclopedia
„Украдене генерације“ или „Украдена деца“ је термин којим се означавају деца аустралијских Абориџина и Острвљана Торесовог мореуза, коју су аустралијске федералне и државне владине агенције и црквени мисионари, на основу тадашњих закона, одводили из њихових породица. Деца су одвођена у периоду између приближно 1869.[1] и 1969. године,[2][3] мада су у неким местима она одвођена и током 1970-их.[4]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/QVB135lg.jpg/640px-QVB135lg.jpg)
Процене броја одведене деце, као и разлози који се крију иза тог чина, су дискутабилни. Документовани докази, као што су новински чланци и извештаји из тог периода који су подношени скупштинским одборима, дају читав низ различитих објашњења. Као један од разлога се наводи заштита деце, због бојазни да ће катастрофално опадање црначке популације које је уследило након контаката са белцима довести до потпуног „изумирања“ припадника црне расе.[5] Такође се спомињу и страх од мешања раса[6] и жеља за очувањем расне чистоће белаца.[7] Термин „украдена“ је употребљаван у контексту присилног одвођења деце из њихових породица – П. Макгери, члан парламента Новог Јужног Велса, успротивио се Допуни Закона о заштити Абориџина из 1915. који је омогућио Одбору за заштиту Абориџина да одводи децу од њихових родитеља, без обавезе да се претходно утврди да су она била занемарена или малтретирана; Макгери је описао ову политику као „крађу деце од њихових родитеља“.[8] У Аделаиди је 1924.[9] објављен чланак у којем се каже: „Реч ‚украдени‘ може да звучи помало натегнуто, али након што смо објавили причу о Абориџинској мајци сломљеног срца, сигурни смо да ће свет сматрати да је она на месту.“[10][11]
Аустралијски староседеоци су у већини области били „заштићени“, односно били су штићеници државе.[12][13] Заштита се спроводила преко Одбора за заштиту Абориџина. У Викторији и Западној Аустралији ови одбори су такође били одговорни за спровођење тзв. Уредби о мелезима.
Питер Рид је 1981. објавио Украдене генерације: Одвођење абориџинске деце у Новом Јужном Велсу од 1883. до 1969.[3] Објављивање резултата Националне истраге о одвајању деце Абориџина и Острвљана Торесовог мореуза од њихових породица[14] из 1997. је проширило свест о Украденим генерацијама. Прихватање овог термина у Аустралији је озваничено 13. фебруара 2008. формалним извињењем Украденим генерацијама,[15] које је упутио премијер Кевин Рад, а које је добило подршку у оба дома аустралијског парламента. Извињења су пре тога упућивале државне и територијалне владе, у периоду између 1997. и 2001.[16] Међутим, и даље је било одбијања да се прихвати термин „Украдене генерације“. Ово потврђује чињеница да је некадашњи премијер Џон Хауард одбио да се извини, док је тадашњи министар за питања Абориџина и Острвљана Торесовог мореуза, Џон Херон, одбио да употреби спорни термин у априлу 2000.[17]