Убаидски период
From Wikipedia, the free encyclopedia
Убаид је култура из јужне Месопотамије која се јавила у периоду од око 5000 (или 5500) до 4000. п. н. е.[1], у подручју садашњег Ирака, између река Тигар (река) и Еуфрат, а поступно ју је заменила култура Халаф. Кроз своје фазе развоја настали су градови Адаб, Ериду, Киш, Кулаб, Лагаш, Ларса, Нипур, и Ур. Негде око 3250. п. н. е. на убаидско подручје продиру Семити из Арапске и Сиријске пустиње и настањују се на њему.
Убаидска култура | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Регија | Блиски исток, Средњи исток | ||
Становништво | Протосумери | ||
Друштво | |||
Друштвено уређење | Родовске заједнице | ||
Период | |||
Историјско доба | касни Неолит | ||
Настанак | 5.500. п. н. е. | ||
Престанак | 4.000. п. н. е. | ||
Претходници и наследници | |||
Претходиле су: | Наследиле су: | ||
← Халафска култура | Период Урука → | ||
Портал Археологија |
Носиоци културе Убаид били су фармери и рибари, а најпознатији по грнчарству. Типична грнчарија укључује посуде и фигурице од теракоте, које први ископава Сер Леонард Вулеј[2] 1923 и 1924. године. У својим бродовима народ културе Убаид рибарио је Тигром, Еуфратом и Персијским заливом. Поља су натапали а жетва се вршила срповима од кремена, касније еволуира у керамички који је много крхкији, али јефтинији. Рибарило се из бродова по Еуфрату, Тигру и Персијском заливу. Остали трагови убаидске културе су велика светишта посвећена богињи Нинхурсаг.