Тур де Франс 2018.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тур де Франс 2018 било је 105 издање најпрестижније бициклистичке трке на свијету, једне од три Гранд тур трке — Тур де Франса. Старт Тура 2018 био је у Вандеји, у региону Лоара.[1] Регион Лоара био је домаћин првог Тура — 1903,[2] а од тада је Тур кроз градове Лоаре пролазио девет пута, од тога пет у Вандеји.[2] Тур је завршен 29. јула у Паризу.
Трка 25. од 37. , у UCI ворлд туру 2018. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Информације о трци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датуми | 7—29. јул 2018. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Етапе | 21 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Дистанца | 3.351 km | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Побједничко вријеме | 83 ч 17 м 13 с | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Резултати | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
← 2017 2019 → |
Тур је имао 21 етапу: шест брдских, од којих је циљ три етапе био на брду,[3] један индивидуални и један екипни хронометар,[3] осам равних етапа које пружају шансу спринтерима[3] и пет модерних, технички захтјевних етапа;[3] Дистанца од 3.351 km (2.082 mi) била је најкраћа у 21. вијеку.[4] Трка је била технички захтјевна, са успонима Алп д’Иез и Кол ди Турмале, који нису били укључени на трци претходне три године.[5] На Туру се нашла и калдрмисана секција која се вози на Париз—Рубеу, укупне дужине 21,7 km,[6] док је одлучујућа етапа у борби за побједу била етапа 20, на којој је вожен брдски хронометар.[7]
Тур је стартовао недељу дана касније од уобичајеног термина, да би се избјегло поклапање са Свјетским првенством у фудбалу 2018.[8]
Тур је освојио Герент Томас, минут и 51 секунду испред Тома Димулена, који је на другом мјесту завршио и Ђиро д’Италију 2018, у мају.[9] Трећи је завршио четвороструки побједник Тура — Крис Фрум, који је у мају освојио Ђиро и покушао је да освоји Ђиро - Тур дабл, који је последњи пут освојио Марко Пантани 1998. године. Димулен и Фрум су тако постали први возачи након Пантанија 1998, који су завршили обје трке на подијуму.[10] Томас је на Тур дошао као главни помоћник Криса Фрума, али и као план Б ако Фрум не буде у доброј форми. Жуту мајицу узео је на етапи 11, остварио двије етапне побједе и освојио је Тур.[11] Томас је тако постао први Велшанин који је освојио Тур и трећи Британац; такође, Томас је први британски побједник Тур де Франса који је рођен у Британији, с обзиром на то да је Бредли Вигинс рођен у Белгији, а Крис Фрум у Кенији.[12]
Петер Саган освојио је класификацију по поенима, укупно шести пут, чиме је изједначио рекорд Ерика Цабела.[13] Класификацију је освојио са 477 поена, што је нови рекорд;[14] такође остварио је три етапне побједе, што је највећи број побједа једног возача на Туру 2018. Жилијен Алафилип је освојио брдску класификацију, уз двије етапне побједе,[15] док је Пјер Латур освојио класификацију за најбољег младог возача, испред Колумбијца из Скаја — Егена Бернала, који је током трке радио за Томаса и Фрума.[15] Награду за најагресивнијег возача освојио је Ирац Данијел Мартин,[15] док је најбољи тим био Мовистар, чија два возача су и завршила у топ 10 у генералном пласману: Микел Ланда и Наиро Кинтана.[15]
Тур су обиљежила и одустајања фаворита; Ричи Порт је напустио трку након тешког пада на деветој етапи,[16] док је на етапи 12 Винченцо Нибали морао да напусти трку након пада у инциденту са полицијским мотором.[17] Због завршетка етапе ван временског лимита, Тур је морало да напусти пет најбољих спринтера: Марк Кевендиш, Марсел Кител, Андре Грајпел, Фернандо Гавирија и Дилан Груневеген. Кевендиш и Кител су напустили трку након етапе 11, с тим да је Кевендиш једини од пет спринтера који је етапу завршио;[18] Гавирија, Грајпел и Груневеген напустили су трку током етапе 12, јер су били превише далеко да би је завршили у временском лимиту.[19]