Тур де Франс
вишеетапна бициклистичка трка која се примарно одржава у Француској / From Wikipedia, the free encyclopedia
Тур де Франс (фр. ), етапна је бициклистичка трка која се одржава сваке године у Француској и земљама у окружењу, у јулу мјесецу и траје три седмице.[1] Најпопуларнија је и најпрестижнија трка на свијету, а такође, једна је од најстаријих етапних трка.[2] Једна је од три гранд тур трке, поред Ђиро д’Италије и Вуелта а Еспање,[3] а организује се у склопу свјетске бициклистичке уније , као дио ворлд тура и учествују само ворлд тур тимови и неколико тимова који добију специјалну позивницу организатора.[4]
Тур де Франс 2024. | |
Датум одржавања | јул |
---|---|
Регион одржавања | Француска и државе у окружењу |
Назив трке | Тур де Франс |
Локални назив(и) |
|
Други назив(и) | Трка око Француске |
Дисциплина | друмски |
Такмичење | ворлд тур |
Тип | гранд тур |
Организатор | |
Директор трке | Кристијан Придом |
Оснивач трке | Анри Дегранж |
Прво одржавање | 1. јул 1903.; пре 121 године (1903-07-01) |
Број одржавања | 111 (до 2024) |
Први побједник | Морис Гарен |
Највише побједа |
|
Тренутни побједник | Тадеј Погачар (2024) |
Први Тур де Франс одржан је 1903, као креација француског часописа , у циљу повећавања тиража и од тада се одржава сваке године, осим прекида за вријеме Првог и Другог свјетског рата.[5]
Трка се обично одржава у јулу, а рута је другачија сваке године. Иде се у Алпе и Пиринеје, а традиционални завршетак је на Јелисејским пољима у Паризу, етапа на којој се слави крај Тура, пије се шампањац и прославља побједа.[6] Модерни Тур де Франс има 21 етапу и два дана одмора. Број тимова је између 20 и 22, са по осам возача у сваком тиму од 2018, до тада их је било по девет.[7] Све етапе су одређене временом, тако да се времена возача сабирају и возач са најмањим укупним временом је лидер генералног пласмана и трке и носи жуту мајицу.[8] Поред генералног пласмана, који привлачи највише пажње јер означава и побједника трке, на Туру се налазе и друге класификације: класификација по поенима, за коју се додјељује зелена мајица, а поени се сакупљају на крају сваке етапе и на пролазним циљевима током етапа; брдска класификација, за коју се додјељује тачкаста мајица, а поени се сакупљају на означеним брдским циљевима, који су подијељени у пет категорија; класификација за најбољег младог возача, за коју се додјељује бијела мајица, а учествују само возачи до 25 година; класификација за најагресивнијег возача, за коју се најагресивнијем возачу на крају сваке етапе, као и најагресивнијем укупно на крају трке, додјељује црвени број, а побједника бирају судије; тимска класификација, у којој се на свакој етапи рачунају времена прве тројице из сваког тима, а возачи најбољег тима носе жуте бројеве и жуте кациге. Поред њих, додјељују се и друге, мање награде, као што су Сувенир Анри Дегранж за првог возача преко највишег успона на Туру те године и Сувенир Жак Годе за првог возача преко успона Кол де Турмале, када се успон вози. Етапне побједе такође доносе велики престиж и новчане награде и сваки тим долази са својим спринтером у циљу остваривања што више побједа.
Рекордери по броју побједа су Жак Анкетил, Еди Меркс, Бернар Ино и Мигел Индураин са по пет побједа, док је Крис Фрум остварио четири побједе. Ленс Армстронг је освојио трку седам пута заредом, али су му резултати поништени због допинга. Рекордер у класификацији по поенима је Петер Саган, који је класификацију освојио седам пута, док је Ришар Виренк освојио брдску класификацију седам пута. Класификацију за најбољег младог возача је четири пута освојио Тадеј Погачар, а Марк Кевендиш је рекордер по броју етапних побједа са 35, док је Меркс остварио 34.