Турбо-фолк
музички жанр српске фолк музике / From Wikipedia, the free encyclopedia
Турбо-фолк је музички правац у новокомпонованој народној музици, настао у СФР Југославији крајем 1980-их[тражи се извор] година, под утицајем популарних извођача народне музике, као што су Лепа Брена и Драгана Мирковић. Врхунац популарности достигао је 1990-их у Србији. Имао је јак утицај на поп-фолк и техно-фолк музику која ће настати деценију касније у бившим југословенским републикама, али и на музичке правце других земаља, попут Бугарске (чалга), Грчке (лаики) и Румуније (манеле).
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Термин турбо-фолк у употребу је увео музичар Антоније Пушић, познат под својим сценским именом Рамбо Амадеус. Како он сам дефинише: „Турбо-фолк није музика, турбо-фолк је какофонија свих укуса и мириса везаних у једну звучну промају која има задатак да задовољи најшире укусе, најниже страсти.“[1] Без обзира на то што је у почетку критиковао и иронизирао турбо-фолк, врло брзо се и сам приклонио тој музичкој машинерији, кроз сарадњу са Лепом Бреном (писао јој песму „Мој се драги Енглез прави“), Весном Змијанац и Драганом Мирковић.[2]