Тома Палчић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тома Палчић (вел. ) је лик енглеског фолклора. Историја Томе Палчића објављена је 1621. године и била је прва бајка штампана на енглеском језику. Тома је не већи од палца његовог оца, и његове авантуре укључују да га прогута крава, да се петља садивовима, и да постане миљеник краља Артура. Најраније алузије на Тому јављају се у разним делима из 16. века, као што је Откривање вештичарења Реџиналда Скота (1584), где је Тома цитиран као један од натприродних људи кога слушкиње користе да би уплашиле децу. Татершел у Линколнширу у Енглеској, наводно има дом и гроб Томе Палчића.[1]
Поред сопствених прича, Тома фигурира у драми Тома Палчић Хенрија Филдинга из 1730. године, пратећем делу његове Ауторске фарсе. Проширен је у један комад из 1731. године под насловом Трагедија трагедија или Историја Томе Палчића Великог.
Средином 18. века почеле су да се објављују књиге посебно за децу, а средином 19. века Тома је био део дечје библиотеке. Прича је попримила морални призвук и неки писци, попут Шарлоте Мери Јонг, очистили су сумњиве одломке. Дина Малок се, међутим, суздржала да не прочешља причу њених вулгарности. Прича Тома Палчића адаптирана је у неколико филмова.