Титани
митолоштко божанство / From Wikipedia, the free encyclopedia
Титани (грч. ) били су у грчкој митологији предолимпски богови.[1][2] Према Хесиодовој „Теогонији”, било је дванаестеро прародитеља дјеце Урана (Неба) и његове мајке, Геје (Земље), са шест мушких Титана: Океан, Кеј, Криј, Хиперион, Јапет и Хрон, и шест женских Титанам познатих као Титанке (грч. ): Теја, Реја, Мнемосина, Феба, Темида и Тетија. Хрон се парио са старијом сестром Реом и заједно су постали родитељи прве генерације Олимпских богова, шестеро браће и сестара: Зевс, Хад, Посејдон, Хестија, Деметра и Хера. Неки потомци Титана, попут Прометеја, Хелија и Лета, понекад се називају Титанима.
Титани су били бивши богови, генерација богова која је претходила Олимпским боговима. Срушени су као дио грчког мита о насљедству, према којем је Хрон преузео власт од свог оца Урана и владао космосом са Титанима као својим потчињенима, и како су Хрон и Титани били поражени и замијењени од као владајући пантеон богова од Зевса и Олимпских богова, у десетогодишњем рату познатом као титаномахија. Исход рата био је побједа над Хроном и Титанима, који су протјерани из горњег свијета, држани у затвору, под стражом у Тартару, мада је очигледно да је неким од Титана било дозвољено да остану слободни.