Сједећа пушина

Сједећа пушина^[1] (лат. ) је биљка која је распрострањена у арктичким и алпским екосистемима Евроазије и Северне Америке.^[2]

Сједећа пушина

Сједећа пушина
Silene acaulis у Свалбарду
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Биномно име
(L.) Jacq.

Опис

Седећа пушина је густо бусенаста биљка, често полулоптаста, из чије розете вире ситни цвјетови, сједећи или са веома кратком дршком, односно стабљиком. Листови су сви у розети, а само ријетко по један пар на стабљици, ако је има, игличасто су тракасти, до 1 милиметар широки, на врху су ушиљени, голи и са једним нервом. Чашица је црвена и дуга 5-10 милиметара, са зупцима усјеченим до половине. Круница је затвореноружичастам са листићима чије су ламине обрнутојајолике.^[2]

Уопштено

Насељава алпински појас највиших планина бивше Југославије, које су грађене од карбонатних стијена, и плитка карбонатна тла – кречњачке црнице (органогене и органоминералне), доломитне рендзине, те кречњачке или доломитне сирозиме, чија pH-вриједност најчешће варира између 6,5 и 7,5 у . Средње годишње температуре на њеним стаништима варирају најчешће између 0 и 2, апсолутне минималне се спуштају испод -40, а апсолутне максималне најчешће се дижу изнад 25. Одлично је прилагођена на физиолошку сушу, која на њеним стаништима често траје и до десет мјесеци. Припада групи изразитих планинских хелиофита. Врста је глацијални реликт у нашој флори и вегетацији, а због пионирске улоге у обрастању најекстремнијих станишта, те због изузетно декоративног значаја, заслужује посебну пажњу, посебно у смислу налажења начина за њено ширење.^[2]

Извори

1. „BSBI List 2007”. Botanical Society of Britain and Ireland. Архивирано из оригинала (xls) 25. 01. 2015. г. Приступљено 2014-10-17.
2. Planinske biljke; Radomir Lakušić; OOUR Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Sarajevo 1982.

Литература

• Alatalo, Juha M.; Molau, Ulf (1995). „Effect of altitude on the sex ratio in populations of Silene acaulis (Caryophyllaceae)”. Nordic Journal of Botany. 15 (3): 251—256. doi:10.1111/j.1756-1051.1995.tb00150.x.
• Alatalo, Juha M. (1997). „Gender lability in trioecious Silene acaulis (Caryophyllaceae)”. Nordic Journal of Botany. 17 (2): 181—183. doi:10.1111/j.1756-1051.1997.tb00307.x.}-
• -{Alatalo JM, Totland Ø (1997) Response to simulated climatic change in an alpine and subarctic pollen‐risk strategist, Silene acaulis. Glob Chang Biol 3:74–79. Alatalo, J.M.; Totland, Ø. (1997). „Response to simulated climatic change in an alpine and subarctic pollen-risk strategist, Silene acaulis”. Global Change Biology. 3: 74—79. S2CID 85793935. doi:10.1111/j.1365-2486.1997.gcb133.x.
• Alatalo, Juha M.; Molau, Ulf (2001). „Pollen viability and limitation of seed production in a population of the circumpolar cushion plant, Silene acaulis (Caryophyllaceae)”. Nordic Journal of Botany. 21 (4): 365—372. doi:10.1111/j.1756-1051.2001.tb00780.x.
• Alatalo, Juha M.; Little, Chelsea J. (2014). „Simulated global change: Contrasting short and medium term growth and reproductive responses of a common alpine/Arctic cushion plant to experimental warming and nutrient enhancement”. SpringerPlus. 3: 157. PMC 4000594 . PMID 24790813. doi:10.1186/2193-1801-3-157.}-
• Doak, Daniel F.; Morris, William F. (2010). „Demographic compensation and tipping points in climate-induced range shifts”. Nature. 467 (7318): 959—962. PMID 20962844. S2CID 4309240. doi:10.1038/nature09439.}-
• ^{[мртва веза]}
• ^{[мртва веза]}