Судетски Немци
From Wikipedia, the free encyclopedia
Судетски Немци или Судетонемци (нем. Sudetendeutsche, али и Deutschböhmen – „чешки Немци“, Deutschmährer – „моравски Немци“, или Deutschschlesier – „шлески Немци“) су немачка мањина која је за Чехе била одувек географски и историјски нетачан показатељ, који се користе од касних 1930-их година 20. века од стране немачки националисти у северозападном пограничном региону Чешке. Овај термин се примењивао на немачко становништво, које је од средњег века живело у пограничном подручју, које се (опет нетачно и једноставно) назива Судетима. Са порастом сепаратизма у време Прве чехословачке републике, коју је политички представљала Судетска немачка странка, термин Судети Судетска Немачка почео је произвољно да се примењује на целокупно погранично подручје насељено немачком мањином. Под утицајем атмосфере из периода, снажних прокламација чешких медија и чешких политичара почела је да се користи ова језичка кованица од 1930-их.
Укупна популација | |
---|---|
1919. – 3.500.000 1939. – 2.940.000 1946. – 30.000–200.000 | |
Региони са значајном популацијом | |
немачки, чешки, словачки | |
Религија | |
католицизам |
Иако се за присталице Судетске немачке странке израз судетски Немци може користити сасвим логично, примена овог израза на антифашисте који говоре немачки или особе јеврејског порекла је проблематична. Чини се потпуно бесмислено на овај начин етикетирати чешке Немце из унутрашњости републике. Из горе наведених разлога, многи аутори користе мање наглашени израз чешки Немци да би описали становништво Чешке Републике које говори немачки, а који се може применити и на садашњи и на старији период, који претходи национално и политички напетом периоду прве половине 20. века.