Стрије

Стрије представљају линеарне, цртасте атрофије коже. Чешће се јављају код особа женског пола. Око 60-70% девојчица и 40-50% дечака у пубертету добија стрије, као и 70-90% трудница (лат. ) и то најчешће током шестог месеца трудноће.^[1]

Стрије
Латински	Striae
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	дерматологија
МКБ-10	L90.6
МКБ-9-CM	701.3
DiseasesDB	30027
MedlinePlus	003287
eMedicine	derm/406

Етиологија

Стрије настају на местима где се кожа највише растеже, али поред растезања као механичког фактора значајно место у етиологији имају хормони глукокортикоиди. Њихова концентрација у крви је повишена током пубертета и трудноће или у патолошким стањима попут Кушинговог синдрома. Ови хормони блокирају синтезу колагена у фибробластима и епидермалну пролиферацију.^[1]

Клиничка слика

Клиничка слика се мења током времена. У почетку су то црвено-љубичасти линеарни ареали атрофичне коже ширине неколико милиметара и различите дужине, паралелно распоређени и то симетрично. Временом постају жућкасто-љубичасти и на крају седефасти. Стрије које настају у пубертету су обично у пределу надлактица, крсној (лумбосакралној) регији и изнад колена. Код девојака се могу јавити и на дојкама. У трудноћи се најчешће јављају на трбуху, бедрима и дојкама. У ендокриним поремећајима могу настати на трбуху, задњици и бутинама.^[1]

Лечење и превенција

Ефикасна терапија за потпуно уклањање стрија не постоји. Креме са пигментима које тонирају кожу чине стрије мање уочљивим, али их не отклањају. Зато је врло битна превенција.^[1]

Референце

1. „Стрије, др Зорана Златановић”. Архивирано из оригинала 15. 7. 2009. г. Приступљено 22. 8. 2009.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).