From Wikipedia, the free encyclopedia
Стеноза аортног залистка, аортна стеноза, стеноза аортне валвуле (акроним АС) представља опструкцију тока крви преко аортног залиска приликом истискивања крви из леве коморе. Најчешће се јавља како код одраслих тако и код деце, изоловано или у комбинацији са оштећењем других залистака.[1] Код ове врсте стенозе основни је проблем нарушена функција срца, пре свега леве коморе (како њена систолна, тако и дијастолна функција). Због нарушене хемодинамике срца код болесника са овом болешћу умногоме зависи њен даљи ток, али и прогноза и судбина ових болесника.
Стеноза аортног залистка | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Кардиохирургија |
МКБ-10 | I35.0, I06.0, Q23.0 |
МКБ-9-CM | 395.0, 396.0, 746.3 |
DiseasesDB | 844 |
MedlinePlus | 000178 |
eMedicine | med/157 |
Patient UK | Стеноза аортног залистка |
У клиничком току аортне стенозе присутан је више година, или асимптоматским периодом. Тегобе се обично јављају у случају критичне стенозе, када површина аортног залиска падне испод 0,75 cm² (или 0,4 cm²/m²).
Улога срчаних залистака састоји се у обезбеђивању једносмерног протока крви у срцу и према осталим органима у читавом телу. Лево артеријско ушће срца са аортним залистком (лат. ) је отвор преко кога лева комора комуницира са аортом, и омогућава кисеоником обогаћеној крви да из леве коморе уђе, у највећи крвни суд у телу, аорту.
Састоји се од три полумесачаста листића, која се означавају (LCC, RCC, NCC).[2]
Најчешћи узроци обољења срчаних залистака су: атеросклероза, реуматска болест срца и инфекција (бактеријски ендокардитис). Сужење (стеноза), настаје као последица задебљања, таложења калцијума, тако да залистак постаје нееластичан, тврд слабо покретан. У том случају залистак не може да пропусти довољну количину крви коју срчани мишић покушава да истисне у аорту. Код проширења инсуфицијенције) залиска, због недовољног затварања отвора, долази до пропуштања крви у смеру супротном од потребног (инсуфицијенција залиска). Обе промене на залисцима доводе до великог оптерећења срчаног мишића који покушава да успостави нормалну циркулацију у телу. Временом срце попушта, све више, што захтева оперативну интервенцију или замену залистка вештачким.
Према тренутним сазнањима, транскатетерска имплантација аортног залиска представља чврсту и добру алтернативу за замену аортног залиска код великог дела особа са значајно повећаним хируршким ризиком замене аортног залиска због тешке, симптоматске аортне стенозе.
Према пореклу може бити урођена и стечена.
Урођена аортна стеноза може бити последица присуства:
Стечена аортна стеноза јавља се најчесће код реуматске грознице или дегенеративних промена на аортном залиску.
Због продужетка људског века и смањене учесталости реуматске грознице аортна стеноза све чешће је проузрокована дегенеративним процесом. Око 88% свих изолованих симптоматских стеноза, последица је дегенеративних промена код болесника просечне старости 61 годину, док је 85% свих болесника старије од 50 година живота.[3]
Диференцијално дијагностички у обзир долазе стања која узрокују систеолични ејекцијски шум са или без опструкције изласка крви из леве коморе.
У ову групу болести спадају:1
Срчана инсуфицијенција, бол у грудима, синкопа и пресинкопа су симптоми који се могу јавити код других кардиоваскуларних болести. Кардиомиопатија долази у обзир код срчане инсуфицијенције и болова у грудима код коронарне артеријске болести. Горе наведено треба узети у обзир код пацијената са умереном стенозом аорте.[4]
Ехокардиографија је брза и поуздана дијагностичка метода за разликовање ових стања.[5]
Ова врста терапије је се симптоматски и примењује уз посебан опрез (због ризика од хипотензије):[6]
У случају појаве апсолутне аритмије постоји опасност од озбиљне хипотензије и пада ударног волумена због недостатка преткоморске контракције, па се због брзог коморског ритма може јавити исхемија миокарда и ангине пекторис. Зато треба покушати конверзију у синусни ритам, као и спречити појаву апсолутне аритмије код честих суправентрикулних екстрасистола
Код одраслих особа са калцификантном аортном стенозорн замена залиска је терапија избора. Операција се ради код болесника са врло озбиљном стенозом (површина аортног залистка испод 0,75 cm² (или 0,4 cm²/ m²), поготово ако имају симптоме: ангине пекторис, синкопуили срчану слабост.[7]
Такође, оперативном захвату подлежу и асимптоматски болесници са озбиљном дисфункцијом леве коморе и прогресивном кардиомегалијом.[8] Ако је аортна стеноза удружена са коронамом артеријском болешћу, треба у исто време заменити залистак и направити реваскуларизацију миокарда.[9]
Данас постоји велики избор вештачких, механичких и биолошких срачаних залистака.
Механичке валвуле новије генерације израђене су од пиролитичког карбона, материјала који је издрзљив и дуговечан. Састоји се од прстена и два листића који се, у одговарајућим фазама рада срца, отварају и затварају и тако обезбеђују нормалан проток крви.
На њихов рад не утичу рендгенско зрачење, мобилни телефони, као ни магнетно поље стандардних апарата. После уградње механичких валвула потребна је стална антикоагулантна заштита.
Биолошке валвуле израђене су од билошког материјала, животињског (свињског или говеђег) или хуманог порекла, који је уграђен је у протезу од металне мрежице (слично коронарном стента, али знатно већу). Ткиво од кога је произведен скројено је тако да у потпуности опонаша функцију нормалног тролисног људског залиска. Ови залистци се лако уграђују.
Њихов главни недостатак је ограничено време трајања, јер након 7-10 година долази до дегенеративних промена на њиховим листићима, па се намеће потреба за новим оперативним захватом. Њихова предност је та што не захтевају сталну антикоагулантну заштиту.
Транскатетерска имплантација аортног залистка нова је метода код које се биолошка аортна протеза помоћу катетера имплантира на место стенотичног залиска. Од 2002. године, када је поступак по први пута изведен, у Западној Европи расте број захвата за ову врсту интервенције, тако да се процењује да је до сада имплантирано више од 30.000 залистака.
Транскатетерска имплантација аортног залиска индикована је код болесника са тешком, симптоматском аортном стенозом, и угроженом животном прогнозом, који због високог оперативног ризика није погодан за класичну, хируршку замену залиска. Типичан болесник за ову интервенцију је старија особа са једном или више пратећих болести или стања који значајно подижу ризик хируршке замене (чија је процењена статистичка смртност захвата већа од 15-20 посто).
Како болест напредује, постоји могућност озбиљног, па чак и фаталног развоја компликација.
Учесталост изненадне срчане смрти код пацијената са тешким асимптоматски АС је 1%, а симптоматски 8% до 34% годишње.(9)
Сви пацијенти са АС имају ризик од развоја преткоморске фибрилације, а ризик се повећава ако постоји систолна дисфункција леве коморе
Пацијенти са БАВ имају повећан ризик од развоја ендокардитиса.[4]
Пацијенти са АС имају повећану осетљивост на хроничне гастроинтестиналне болести са крварењем и крварења у кожи и слузокожама. Heyde синдром означава комбинацију хроничног гастроинтестинално крварење и калцифицирајуће АС. Сматра се да је ово последица Вилебрандовог синдрома где пролази мултимерни вон Вилебрандов фактор кроз сужени аортни залистак, цепа се на мање протеине који затим реагују са тромбоцитима и изазивају повећан клиренс тромбоцита.
Емболијска стања узрокована калцификујућим емболомусом могућа су код око две трећине пацијената са тешким АС. Око 50% ових пацијената има суседну коронарну артеријску болест, док други пацијенти имају бол у грудима због хипертрофије леве коморе.
Око 5% пацијената са акутним коронарним синдромом има већ постојећу болест срчаних залистака. Међу њима једна трећина пацијената има умерену до тешку АС.[10]
Преваленција суседне коронарне артеријске болести расте са годинама и степеном дегенеративних промена аортног залистка.[11] Паралелна коронарна артеријска болест повећава ризик од развоја инфаркта миокарда. Перкутане коронарне интервенције и бајпас операције такође су се показале чешћима код ових пацијената.[4]
Плућна хипертензија је компликација тешког облика АС са лошим исходом.[4]
Прогноза код асимптоматских болесника врло је лоша: 52% умире током првих 5 година, а 90% током 10 година. У случајевима са стеченом аортном стенозом смрт наступа у просеку у 63. години живота. Пацијенти са ангином пекторис живе у просеку 5 година, са синкопом три године, а са срчаном слабошћу 1,5 - 2 године. Смрт наступа из три разлога:
Изненадна смрт код симптоматских пацијената са аортном стенозом јавља се у 15-20% случајева и најчешће је последица исхемије миокарда или аритмије.
Код асимптоматских болесника изненадна смрт јавља се у 3-5% случајева.[12]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.