From Wikipedia, the free encyclopedia
Стенографија (од грч. — уско/затворено и грч. — писање) скраћено је писање које повећава брзину и једноставност писања у поређењу са уобичајеним начином писања језика, што може укључивати једноставне скраћенице, али и посебне симболе.
Алтернативни називи су брахиграфија (грч. — кратко)[1] и тахиграфија (грч. — брзо),[2] у зависности од тога да ли је циљ скраћивање или убрзавање писања. Посрбљени називи би били ускопис, краткопис и брзопис, а стенографија у најширем смислу подразумева и коришћење скраћеница и рукописа који омогућава велику брзину писања.[3]
Обично се користи у судници, али се може користити и за бележење састанака или сличних дешавања. У почетку, стенографија је представљала само скраћено бележење на папиру. Касније, главни инструмент постао је писаћа машина. Полако је смењују диктафони и напредније машине за снимање звука.[4]
Особа која се професионално бави стенографијом је стенограф. Дакле, стенограф је особа која, користећи посебно писмо где један знак представља реч или целу реченицу, у стању је да записује говоре у скупштини, на суду и на другим местима где је то потребно.[4]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.