Старо краљевство
период Старог Египта у 3. миленијуму пре нове ере / From Wikipedia, the free encyclopedia
Старо краљевство је термин којим се назива период у 3. миленијуму п. н. е. када је стари Египат достигао свој први цивилизацијски врх. То је прво од три такозвана царства која означавају епохе високих достигнућа цивилизације из долине доњег тока Нила.[1] Преостала два су: Средње краљевство и Ново краљевство. У овом периоду у Египту су владале династије од треће до шесте (2686. п. н. е. – 2181. п. н. е). Неки историчари ту укључују седму и осму династију јер су и њихови владари управљали земљом из Мемфиса.
Египатској хронологији термин „Старо краљевство“ наметнули су историчари 19. века, па његове конотације могу одвести на погрешан пут.[2] Он одражава један приступ периодизацији историје према којој се данас могу имати озбиљне резерве. Стари Египћани се њом никада нису служили, па би разлика између ранодинастичког периода (3000.- 2686. године п. н. е) и Старог краљевства (2686.- 2160. године п. н. е) њима била тешко појмљива. И последњи краљ ранодинастичког периода и први владари Старог краљевства били су у сродству са краљицом Нимаатхап, која је у Хасемхевијево доба означавана као „мајка краљеве деце“, а у Џосерово доба (2667.- 2648. п. н. е.) као „мајка краља Горњег и Доњег Египта“. Египћанима је још значајнија била чињеница што се мест краљевске резиденције не мења, већ остаје у Белом зиду (Инеб-хеџу), на западној обали Нила, јужно од данашњег Каира. Египћани су схватали и уважавали допринос који су градитељи Џосера дали владарској надгробној архитектури. Велики градитељски подухвати непосредно су утицали на развој привреде и друштва и управо то се сматра главним оправдањем за поделу на ранодинастичко доба и Старо краљевство.[3]