Стараја Руса

Стараја Руса (рус. ) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Новгородске области, на подручју Староруског рејона чији је уједно и административни центар. Има статус града обласне субординације.

Стараја Руса
Градски биоскоп
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Новгородска област
Рејон	Староруски рејон
Основан	први помен 1167.
Стара имена	Руса
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	29.979
— густина	1.616,99 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	57° 59′ 00″ С; 31° 21′ 00″ И
Временска зона
Апс. висина	50 m
Површина	18,54 km2
Стараја Руса Стараја Руса на карти Русије
Стараја Руса Стараја Руса на карти Новгородске области
Остали подаци
Поштански број	175200–175207
Позивни број	(+7) 81652
Регистарска ознака	53
ОКАТО код	49 413
ОКТМО код	49 639 101 001
Веб-сајт

Основан је 1167. и сматра се једним од најстаријих руских градова. До 1552. године носио је име Руса (рус. ).

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 29.979 становника, што сврстава Старају Русу на треће место у области, одмах после Боровича и Великог Новгорода.

Етимологија

Постоји неколико претпоставки о пореклу имена града, а најприхватљивија је она према којој је име Руса изведеница од хидронима Порусја, реке која се у средњем веку називала Руса (рус. ). Савремени назив Стараја Руса (рус. ) појавио се у XVI веку, а током XIX века у вези са ширењем насеља појављује се и термин Новаја Руса (рус. ).^[1]

Словачки лингвиста Павел Шафарик (1795–1861) сматрао је да се у прасловенском језику термином руса означавала свака река, и да су од те речи еволуирали савремени називи попут речи русло у руском језику за речно корито.

Географија

Град Стараја Руса смештен је у западном делу Новгородске области, у равничарско подручју познатом као Прииљмењска низија. Налази се на месту где се у реку Полист улива њена најзначајнија притока Порусја, на око 100 km јужно од административног центра области Великог Новгорода, те на око 48 km источно од Шимска, 20 km западно од Парфина и 64 km северно од Подорја.

Историја

Тачан датум оснивања данашњег града, али и име његовог оснивача није познат, иако се према легенди оснивачем града сматра древни словенски књаз Рус [].^[2] У писаним изворима Стараја Руса, односно тада само Руса појављује се по први пут у једном новгородском летопису из 1167. године, иако је извесно да је сам град настао знатно раније.^[3] Наиме, археолози су 1975. пронашли документ писан на брезовој кори у којем се помиње насеље Роусе из средине XI века (документ број № 526). На основу најновијих археолошких истраживања извесно је да је Стараја Руса настала крајем X и почетком XI века. Одлуком градских власти 2015. се прославља хиљаду година од оснивања града.^[4]

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 31.809.690 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 29.979 становника.^[5] Трећи је по величини град у Новгородској области после Боровича и Великог Новгорода.

Кретање броја становника

1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
37.258	25.409	34.577	40.439	41.538[6]	35.511[7]	31.809[8]	29.979

Културно-историјски споменици у граду

Захваљујући богатој и бурној историји у граду се налазе бројни материјални остаци који сведоче о његовој прошлости. Многи од тих објеката уврштени су на листу културно-историјског наслеђа Русије. На подручју града пронађено је укупно 45 средњовековних докумената писаних на брезовој кори.

На листи културног наслеђа Русије налазе се следећи објекти:

• Староруски манастир Преображења Господњег из XII века
• Црква свете Тројице из XVII века
• Воскресењска саборна црква из XVII века
• Црква светог Мине из XIV века.

Партнерски градови

Град Стараја Руса има потписане међународне уговоре о сарадњи са следећим градовима:

1. Лојма (Финска)
2. Бад Кројцнах (Немачка) од 2010
3. Валга (Естонија)

Види још

• Списак градова у Русији

Референце

1. Агеева Р. А., Васильев В. Л., Горбаневский М. В. Старая Русса. Тайны имени древнего города. — М.: Мельгир. 2002.  978-5-8137-0067-5.
2. Приложение к Акту научно-исследовательской экспертизы Института российской истории РАН «О времени основания города Старой Руссы Новгородской области» от 11.01.2007}-
4. -{В 2015 году Старая Русса отпразднует 1000-й юбилей истории города Архивирано на сајту (10. април 2012) или Вести.ру: В Старой Руссе завершился Всероссийский археологический съезд. Но в итоговых решениях съезда вышеуказанное ходатайство отсутствует. Решения съезда
5. „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2022. г. Приступљено 31. 01. 2015.
6. „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
7. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
8. Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Архивирано на сајту (5. јун 2015)