СПОМЕНИЦИ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1941 - 1945
Затвори
Током прве денценије након Другог светског рата, многи споменици посвећени погинулим партизанима и жртвама фашизма израђени су у традиционалном реалсоцијалистичком стилу, по узору на споменике у Совјетском Савезу. Након Резолуције Информбироа1948. и разлаза Тита са Стаљином, на свим пољима се радило да се Југославија разликује од Совјетског Савеза па тако и у изградњи споменика и спомен-обележја посвећених Другом светском рату. Као резултат те нове политике, бројни споменици посвећени Народноослободилчачкој борби и жртвама фашизма дизајнирани у стилу апстрактног експресионизма, геометријске апстракције и минимализма.[2]
Досад је у Хрватској влада финансирала обнављање само Титове бисте у Кумровцу, споменика „Позив на устанак“ у Бјеловару и споменик устанку у Србу. Локалне власти обновиле су досад око 300 споменика мање уметничке вредности. Августа2011. године, Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске покренуо је „Апел за обнову седам капиталних споменика НОБ-у“. Иницијативни одбор апела предводи бивши хрватски председник Стјепан Месић. Апел је досада потписало око 150 особа из културног и политичког живота Хрватске.[4]
Споменик „Палим борцима“, 1947. година - подигнут у Колашину.
Споменик „Пред стрељање“ (познат и под називом „Гудовчан“), 1955. година - постављен у селу Гудовцу, код Бјеловара (срушен 1991. године од стране Хрватске војске).
Скулптуре у Спомен-парку „Дотршћина“, 1968. година - аутор је централног споменика „Палим жртвама“ и 6-7 скулптура, које су постављене у спомен-парку „Дотршћина“, код Загреба. Током 1990-их су биле оштећене, али су касније обновљене.
Споменик Дражгошкој бици, 1977. година - подигнут код Дражгоша. Стојан Батич је аутор скулптура бораца, Борис Кобета аутор архитектонске структуре споменика, а Иве Шубиц аутор мозаика на споменику.
Споменик „Партизански курир“, 1955. година - изливен у неколико примерака, који су посављени: испред куће (у којој је одржано саветовање Главног штаба) у Столицима, код Крупња, 1955. године; испред спортског центра „Шумице“ у Београду и др.
Споменик „Подхумским жртвама“, 1970. година - подигнут на месту некадашњег села Подхум код Ријеке, чије су становништво 1942. године италијански фашисти у целости побили, а село спалили.
Споменик Храбрости, 1969. година - постављен у Остри, код Чачка. Посвећен је погинулим борцима Чачанског партизанског одреда, у борби с жандармима и четницима, 4—5. марта 1943. године.
Споменик „Палим борцима у Народноослодбоилачком рату“, 1961. година - постављен у Приштини.
Споменик „Палим борцима“ (познат и под називом „Рањени курир“), 1953. година - изливен у неколико примерака, који су постављени: на Вису; у Бакру, 1953. године; и у Музеју историје Југославије у Београду.
Споменик „Устанку“, 1954. година - посвећен палим борцима и жртвама фашизма котара Сисак, 1991. премештен с Трга слободе у круг спомен-парка „Брезовица“, оштећен.
Споменик „Јосипу Брозу Титу“, 1961. година - постављен у на Тргу партизана у Титовом Ужицу, поводом двадесетогишњице устанка. Августа 1991. године премештен у двориште Народног музеја.
Споменик „Палим борцима“, 1961. година - подигнут на спомен-гробљу палих бораца НОБ-а у Приштини. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Првослав Јанковић.
Мирко Остоја
Споменик „Палим борцима“, 1956. година - подигнут у Билећи.
Споменик Иви Лоли Рибару, 1961. година - постављен у Сухом Пољу.
Томислав Остоја
Споменик „Палим борцима Цигленице“, 1972. година - подигнут у Загребу.
Споменик „Жртвама фашизма“ (познат и под називом „Вешала“), 1956. година - посвећен жртвама фашизма у логору Јадовно, подигнут у Госпићком Јасиковцу (срушен након операције „Медачки џеп“ од стране Хрватске војске).