Социјалистичка хералдика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Социјалистичка амблематика, позната и као тзв. хералдика народних демократија, састоји се из амблема сачињених у стилу који је установљен и прихваћен у државама са комунистичким режимима, односно који садрже елементе са симболима комунистичке идеологије. Иако се ови амблеми уобичајено називају грбовима, па се тим називом означавају и у уставима и законима земаља које имају такве амблеме као своја државна обележја, највећи број тих амблема нису прави грбови, у смислу правила хералдике. Управо је и сврха усвајања таквих амблема од стране комунистичких режима била да би се на симболичком плану направио отклон од традиционалних облика европске хералдике.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
СССР је био прва држава која је усвојила овај тип амблема, почев од 1922. године. Ова амблематика је постала веома распрострањена после Другог светског рата, када су комунистички режими преузели власт у великом броју држава. Чак је и значајан број некомунистичких земаља прихватио овај облик амблема. До тога је дошло услед блиских политичких веза између нових држава ослобођених колонијалне власти и комунистичког блока, који је у знатној мери допринео ослобођењу тих држава, као и услед жеље тих нових држава да направе отклон од европске хералдике која је симболизовала раније колонијалне режиме. Након распада Совјетског Савеза и напуштања комунистичке идеологије у источној Европи, највећи део бивших комунистичких држава вратио се традиционалној хералдици, уз ретке изузетке (Белорусија и БЈР Македонија). Међутим, амблеме овог типа задржале су ваневропске комунистичке и некомунистичке државе.