From Wikipedia, the free encyclopedia
Социологија је методолошка и научна студија људског друштва. Она проучава социјалне интеракције као и социјалне обрасце између друштва, група, нација, институција итд. Социлолози истражују односе између друштвених структура људских живота. Они такође теже да разреше одговарајуће друштвене проблеме откривене истраживањем. Социологија у Јапану настала је током Меиџи ревоуције (1868) и развила се са оснивањем прве катедре за социологију на Токијском универзитет у 1893. Интегрисана је у образовни систем Јапана као резултат модернизације и у великој мери је на њу утицала Западна социологија.
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. |
Опште прихватање социологије у Јапану се може се приписати Меиџи револуцији 1868. У то време револуција је утицала на процес модернизације Јапана и створила промене како на друштвене тако и на политичке структуре [1]. Социологија Херберта Спенсера је први пут представљена Јапану доласком Ернеста Фенолосе, гостојућег професора филозофије и политичке економије на Токијском универзитету. Ово и накнадно стварање прве катедре социологије предвођене од стране Тојаме Шоичија представљају прекратницу у успостављању јапанске социологије. [2]
Такебе Тонго је био први председавајући Катедре за Социологију на Токијском универзитету, који је био назван Токио Империал универзитет. Његово дело Општи принципи социологије 1905-1908 је било први систематичан рад о социологији у Јапану и наметнуоло је великиутицај на развој студије. [3]
Развој социологије у Јапану може се генерално категорисати у четири фазе засноване на различитим социјалним и културалним структурама и националном политиком на различитим фазама времена. [4]
Јапанска социологија се у својој почетној фази првобитно фокусирала на филозофске правце и на њу су у великој мери утицале социолошке теорије из Европе [5]. На Токијском универзитету, социологију је први подучавао Фенелоса, гостојући професор филозофије и политичке економије. Три године касније био је у сарадњи са Масаказу Тојомом који је касније постао први званични професор социологије у Јапану и додељена му је титула „оснивача социологије у Јапану“ .
И Фенелоса и Масаказу су били заговорници Херберт Спенсерове социолошке теорије која је Спенсеров рад учинила значајном за јапанску социологију у ранијим годинама. Остале западњачке теорије су биле представљене Јапану за време касних 90-их и почетком 20. века укључујући и Рукиди Енда, Емила Диркема и Френклина Гиденса.
Институт јапанске социологије је основан 1913. од стране Тонго Токеде замењен је Јапанским социолошким друштвом 1924. Пре Другог светског рата студија социологије у Јапану је у великој мери била под утицајем западњачких теорија а посебно Немачке школе. [6]
Другу фаза развоја јапанске социологије карактерише прелазак са истицања филозофских ка емпиријским оријентацијама, Америчка школа студије социологије је имала велики утицај на развој јапанске социологије за [7] овог периода. Социолошке и политичке реформе су се одигравале у току америчких окупација Јапана за време Другог светског рата. Традиционални јапански систем вредности је пропао, појавила се нова идеја демократизације. Социологија је ушла у јавну свест са ревизијом вредности . За време 1950-их, као део реформе демократског система, соиологија је званично постала обавезан предмет општих студија терцијалном образовању у Јапану. Потреба за социолозима је повећана са успостављањем развоја одељака за социологију. Америчке социолошке теорије су почеле да привлаче пажњу током овог развојног периода јапанске социологије. [8] Окупација САД-а помогла је у ширењу. У то време, амерички социолози су посебно наглашавали емпиријске студије, што је коначно довело до исте транзиције ка емпиријским истраживањима у јапанској социологији. Двојица водећих јапанских социолога у то време су били Тадаши Фукутаке и Кунио Одака. Иако су они истраживали различите области; Фукутаке је истраживао руралну социлогију, а Одака је истраживао индустријску социологију, обојица су били водећи емпиријски социолози који су спровели велики број прегледа на основу истраживања. [9]
Трећа фаза развоја Јапанске социологије је почела за време 60-их. Ова фаза развоја је окарактерисана својим различитим истицаним студијама. Међу јапанским социолозима [10] су биле популарне емпиријска оријентација као и филозофска и теоријска. Старији социолози су посведочили променама у друштвеним структурама за време послератне фазе. Ипак, ови старији социолози углавном су припадали предратном академском кругу. Млађи јапански социолози у овом периоду имају тенденцију да се више фокусирају на теоријску микросоциолошку анализу него на макроанализу. Вишедимензионалне парадигме су почеле да привлаче пажњу унутар јапнске социологије, укључујући и оне Алфреда Шуца, Ентони Гиденса, Јурген Хабермаса, Пјер Будрдјеа. [11] Тако су се многи талентовани млађи социолози окренули од Марксизма до структурализма или структуралистичке социолошке теорије... Наизменично су прихваћене прилично субјективне методологије и теорије као што су феноменолошка социологија, симболички интеракционизам и етнометодологија...
Амерички утицај и емпиријски приступ наставили су да се развијају у јапанској социологији што је допринело развијању многих нових и разноврсних тема проучавања. У овој фази су се појавили водећи научници укључујући Еичи Исомура унутар урбане социологије, Киоми Мориока у религијкој и породичној социологији, Акира Такахаши у социјалном покрету, Џоџи Ватануки у политичкој социологији и Тамито Јошида у друштвеној комуникацији. Диверсификација је касније убрзана и другим друштвеним факторима као што су индустријализација седамдесетих, еколошки и феминистичких покрета осамдесетих од тада па надаље, социологија у Јапану је наставила да се развија невероватном брзином. До осамдесетих година број социолога који су предавали на факултетима достигао је бој 1000, а број чланова Јапанског социолошког друштва порастао је на 3034 у 1999.
Четврти степен развоја јапанске социологије је почео од 1990-их. Од тада до данашњих дана, постојао је покрет ка теоријским и емпиријским оријентацијама, са растом интернационалних и страних студија као и сарадњи са глобалним заједницама. Истраживање спроведено 1998. од стране Јапанског удружења социолога испитало је одабрано поље истраживања својих чланова. Топ десет изабраних поља су били:
Док су језичка баријера и мањак координације са страним истраживачким институцијама оставила Јапанском удружењу социолога смањену репутацију у осталим деловима света, глобализација је направила растући број прилика за јапанске социологе да истражују преко границе и дочекала стране корпорације и коопрдинације. Социологија у Јапану је постала интернационалнија у овој фази развоја. [12].
У савршено хармоничном друштву, социолози истражују шаблоне и правила социјалних интеракција и односа. Међутим, такве студије нису довољне у модерном свету јер постоје социјални проблеми. Резултати истраживања су коришћени за помоћ у даљим истраживањима постојећих и новонастајућих проблема. [13].
Године 1985. Је основано Јапанско удружење за истраживање социјалних проблема доневши све већу пажњу овој теми. Неколико великих социјалних проблема представљено је у даљем тексту. [14].
Више пажње је било окренуто ка извештајима о криминалним вестима, посебно ка малолетничком криминалу.
Године 1997. злочин који укључује одсечене главе које су биле обешене о капију средње школе био је извештаван широм медија и привлачио велику пажњу заједнице. Откривено је да је почињен од стране 15-огодишњака што је шокирало јапанско друштво. Злостављање међу младима приукло је пажњу социолога и малолетнички криминал је постао социјални проблем.
Систем касти има значајни утицај на јапанску историју током 260 година Токугава периода, систем каста је рангирао јапанску популацију у складу са њиховим занимањем, са ратницима као највишим рангом, затим сељацима, занатлијама и продавцима. Прогрнаници, људи са занимањима испод продаваца су осуђени на непоштовање у друштву. У 1868. Меиџи револуција је установила правило једанкости као социјалну дисциплину и од тада су успостављени закони. Иако је утицај система каста нестајао, дискриминација је остала и постаје социјални проблем.
Од статистичких истаживања током 1975-1988 у просеку је дупло већи број смрти од самоубистава него у саобраћајним несрећама са највишим бројем од 23,832 смрти у 1987. У то време, самоубиство није препознато као значајно попут смрти од саобраћајних несрећа. Са растућом популарношћу социјалног проблема самоубиства, социолози су нагласили да самоубиство не може бити сматрано за изолован случај и ван закона, морала и других социјалних фактора. Проблеми попут смањења популације су у великом узроковани проблемом самоубиства.
Очекује се да ће се популација Јапана смањити за једну трећину током наредних педесет година са око 40% преостале популације старости преко 64 године, што је тренд старења у Јапану. Финансијски проблеми (организација) и одговорности неге су у порасту међу будућим генерацијама радника. У исто време, Јапански универзитети су се суочили са кризом смањења младе популације. Очекивало се да ће се број 18-годишњака смањити од 2,050,000 у 1992. до 1,200,000 у 2007. и да настави да пада.
У 2000-ој, 60% факултета нису могли да упишу довољно студената. Ситуација са старењем популације је направила многе социјалне проблеме.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.